Имам скупе гаће шијо их Версаће

Суботње ведро јутро најављивало је врели летњи дан у престоној Канбери. На петнаестак километара од главног града Аустралије на великом пространом имању је српски манастир „Свети Сава”, некада центар Слободне српске православне цркве.

Овде је једном годишње, уочи дана „Светог Саве”, значи крајем јануара, баш у најврелије време у Аустралији, једно од највећих окупљања српске заједнице,  „Српски светосавски омладински фестивал” или у народу познат као канберски вашар.

Највећи део гостију је заузео столове испред манастирске сале и кухиње који су прекривени металним кровом. Од раног јутра почело је печење прасића и јагњића, а мајстори бурека су на сабајле избацивали своје производе, роштиљџије су исто тако већ имали за оне најгладније стигле из Сиднеја спремне ћевапе, кобасице, ражњиће...

Народни оркестар са обавезном певаљком, дошао чак из далеког Бризбејна, чекао је да се у оближњој манастирској цркви заврши архијерејска литургија којој су поред надлежног владике Милутина присуствовали готово сви свештеници из Аустралије и, ту и тамо, по неки верник. По строгим правилима православног манастира музика може да почне тек када се литургија заврши, а преосвећени владика пред верним народом под металним кровом одржи пригодни говор и свечано отвори Српски омладински светосавски фестивал.

На фудбалском терену, одмах ту до центра догађања су бројни штандови са сувенирима, иконе, популарне православне бројанице, слике Младића, Караџића, мајице са ликом Ђоковића, опанци. Ипак, убедљиво највећа од свих, као нека мала робна кућа, у највећем могућем свадбарском шатору, централна продавница ЦД-а уз огромни снажни разглас испред.

Владика са свитом долази да одржи говор, по мало у незгодно време јер је баш стигла свежа тура ћевапа. Увиђавни гости који стојећи случају обраћање свог духовног вође ипак знају да владика неће дуго, па знају да и ћевапи неће баш много ни да се охладе.

Владика богоугодно отвара фестивал уз пар замерки да има неких који критикују рад цркве и да су то непријатељи српства, али уз обавезно подсећање да данас  славимо највећег Србина, Светог Саву који седи са десне стране Бога и моли се за нас Србе. Фестивал се отвара и започиње музика а и народ седа и наставља да једе по мало охлађене ћевапе.

Музика свира сплет народних („Чувах овце покрај ријеке Груже..”) и националних песама („Чича Дражо да те није било...”), а док се естрадна уметница и њен колега певач одмарају сви се ухвате у колце.

У исто време активно траје и трговина на многобројним штандовима а са моћног разгласа менаџер импровизоване музичке робне куће све време пушта естрадног уметника Ди-Џеј Крмка а који је претпостављам врло популаран у српској заједници. Ударни хит, „Да сам женско” пушта се готово без престанка на Фестивалу а најпрепознатљивији стих у тој песми је „Давао би и старом и младом, спавао би с републичком владом, само да сам женско ја …”

Као и на свим српских манифестацијама и овде је уобичајна снажнија конзумација алкохола, поготово доброг аустралијског пива које леже на тропску врућину. У сали се у исто време одржава и наступ црквених фолклорних група из целе Аустралије.

Како време пролази гости су све расположенији, националне песме потискују оне народне, али разглас са Ди-Џеј Крмком, ипак, се добро држи. У поноћ је по правилима фајронт (завршетак суботњег издања Српског светосавског омладинског фестивала) па народ полако одлази.

Док идемо ка колима пролазимо покрај разгласа где се у том моменту чује глас Крмка и стих „имам скупе гаће шијо их Версаће”, али док одлазимо сада се јаче чује народни музички ансамбл „Видиш мала ону тамо шуму, тамо ћемо закрпити гуму”.

Одлазимо помало уморни са Српског светосавског омладинског фестивала где смо прославили име нашег највећег светитеља, који Србе воли и за њих се Богу моли.

„Пукла гума, а резерве нема”.

Предраг Вучинић, Мелбурн