Башкири, добри људи подно Урала

За време мог дугог боравка у Русији имао сам прилику да у Уфи упознам башкирски народ. Као домаћини они су на мене оставили баш леп утисак. До доласка у Уфу о овом народу и њиховој републици која се простире на падинама јужног Урала готово ништа нисам знао.

Башкири су туркијски народ, говоре башкирским језиком који је такође из породице туркијских језика. У далекој прошлости исповедали су тангеризам, религију старих туркијских народа. У савременој Турској тенгеризам је познат као „религија бога неба”. Трагови култа Тенгри код Башкира су видљиви у фолклорним и етнографским материјалима.

Ислам је продро међу Башкире у десетом веку, а током монголске владавине (од почетка 13. до средине 16 века) постао је доминантна религија.

Народ је сачувао и део ранијих доисламских веровања. Многи обреди приликом рађања, сахрана и помена сведоче о паганској прошлости. Слично као код Словена и код њих постоји дух господар воде и дух шуме (шурале). Одличан пример верског синкретизма су амајлије, где заједно са канџама и зубима животиња стоје цитати из курана.  

Специфичност ислама међу Башкирима огледа се у чињеници да верски синкретизам није потпуно доминантан. Заправо елементи народних веровања и праксе заједно са исламском традицијом и обичајима сачувани су у њиховој свести. Велики отпор старих веровања и култова јавља се код Башкира јер су они били формирани као народ у предисламском периоду када је митологија била доминантна у њиховој духовној култури.
Крајем 16. века Иван Грозни је заузео Казањ (престоницу суседног Татарстана) и практично покорио татарски народ. Следећи су били Башкири али их је он позвао да се присаједине Русији. Гарантовао име је право на локалну власт, право на муслиманску веру, и право на земљу (на коју се плаћао одређени порез).

Башкири су се обавезали да ће ратовати у саставу руске војске. После Ивана Грозног, током 17. и 18. века било је више башкирских устанака. Они су се завршавали тако што су Башкирима потврђивана она права која им је обећао Иван Грозни.

Последњи велики устанак био је против Екатерине Велике али је то био  социјални, а не национални устанак. Вођа Башкира у овом устанку био је Салават Јулајев, данас заштитни знак и симбол слободе башкирског народа. Национални херој који је познат и као песник, његове песме су међу ретким делима Башкирске литературе из тог периода.

Поред Руса и Башкира у Уфи (и Башкоторстану уопште) живе и Татари. То су три доминантна народа у овом делу Русије. У Уфи и у Башкортостану  Руси и Татари су бројнији него Башкири.

Неки Башкири су ми се жалили како њихов народ лагано губи свој идентитет.  У школама у Уфи за башкирску децу, башкирски језик је обавезан предмет. Међутим неки родитељи, без обзира на башкирску припадност, нису заинтересовани да њихова деца науче тај језик. Доста је и мешовитих бракова (са Русима и Татарима) и та деца углавном не уче башкирски језик.

Са друге стране из Башкортостана миграције не иду само ка Уфи већ и ка Казању и даље ка Москви. Тамо се слабије учи башкирски и кад се одселе  још брже губе идентитет.

Татрски језик доста је сличан башкирском и ја не могу да разликујем да ли неко говори један или други. Зато уместо разлика на мене су сличности и заједништво оставили лепши утисак. Разлике су споредне, а у међусобно уважавање је увек присутно.

Заједништво ових народа траје више од четиристо педесет година. Заједно су ови народи преживели много ратова, револуцију, репресије, Лењина, Стаљина...

Горан Антонић, Русија