Одлазак сликара Моме Антоновића

Поглед сликара Момчила Моме Антоновића (1938–2019) и његова рука неће више дотицати и бележити нашу стварност, расположења анонимних људи, Београд у ком је живео, куће стварне и измаштане, храмове – симболе духовне вертикале. Вест да је уметник преминуо, а то се догодило прекјуче у нашој престоници, у 81. години, свакако је побудила тугу, али и сећање на његову радозналост, оптимизам, осмех, љубав према људима и животу. Познаваоцима његовог опуса пак остају циклуси за нове увиде и тумачења попут „Кућа непознатих власника”, „Кућа које чувају успомене“, „Београда на Метеорима”, „Гротески“, „Анонимуса” и последњег приказаног прошлог пролећа под називом „Београд на водама”.

Момчило Мома Антоновић рођен је 1938. у угледној крушевачкој породици. Као деветогодишњак објавио је своју прву песму о мајци. У Краљеву је завршио гимназију, а после прве успешне младалачке самосталне изложбе у том граду уписује Академију у Београду, у класи Недељка Гвозденовића. Предавали су му између осталих Младен Србиновић и Стојан Ћелић, а као анегдоту испричао је својевремено како га је чувена сликарка и професорка Зора Петровић спазила из таксија на железничком перону у Београду, претпоставила куда се упутио и повезла га на пријемни до Академије. Наравно, он је тек касније сазнао ко је била та дама са шеширом у таксију. И тако је Мома Антоновић закорачио не само на београдски уметнички факултет, већ и у домаћу историју уметности. Потом се усавршавао у Европи и Америци, а за шест деценија на ликовној сцени створио је бројна дела захваљујући непрекидном раду.

– Истраживач сам, не остајем закључан. Ако се заситим Београда или других мотива, онда прелазим на анонимусе које сликам инспирисан свакодневном шетњом. Моји цртежи не настају увек у атељеу, већ и у стану. Кад супруга заспи, ја прострем чаршав на сто и онда те радове називам кухињским цртежима. Сликам сваког дана – рекао нам је уметник у последњем интервјуу за „Политику“ прошлог марта, уочи отварања изложбе „Београд на водама“ у престоничкој Галерији 212. Тада се већ помало жалио на здравље. Изложио је том приликом потпуно нова дела. На једном од њих под називом „Храм са Ружицом“ из 2018. налазе се четири београдска верска здања, цркве Света Петка, Ружица, Саборна и Храм Светог Саве на једном месту. Признао је тада да је дуго бежао од те слике, али јој се и враћао, осећајући њену посебност.

Момчило Мома Антоновић је био и успешан педагог, два пута продекан и у три мандата декан на ФЛУ у Београду. Статистика каже да је на пут извео 284 студента, а као сликар приредио око 90 самосталних и учествовао на 700 колективних поставки широм света. Датум и место сахране биће накнадно саопштени.