уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.04.2021. у 19:20 Милан Ћук
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Девојка из високог друштва

Дошли смо у њен родни град, ја сам одсео сам у хотелу, а она је отишла својој кући. Сутрадан на божићно бдење нисам позван, а другог дана Божића обишли смо виногорје. У повратку до мог хотела рекла ми је, ово је наша кућа, показујући велику зграду у неокласичном стилу. Све ми је било јасно, позвао аеродром и вратио се у Париз.
Фото Пиксабеј

Зигрид сам упознао на необичан начин. У предворју тениског клуба где играм са пријатељима налазили су се и столови за стони тенис. Ни сам не знам због чега пришао сам једном од тих столова а у мене је улетела нека знојава али миришљава девојка. Реаговао сам инстинктивно и обгрлио је обема рукама.

На кратко сам осетио додир њених груди. Она је одскочила и осула читаву паљбу псовки, на француском и немачком. Насмешио сам се и отишао на тениски терен. После тениса испред улаза у свлачионицу стајала је та иста девојка. Позвала ме на кафу као знак извињења за малопређашње псовке. И тако је почело.

Студирали смо различите факултете и становали на супротним деловима Париза, али смо свакодневно били заједно. У Амстердаму смо провели незаборавне дане Ускршњег распуста. Тог лета сам код куће провео само неколико дана да бих се што пре вратио у Париз. Био сам заљубљен у Зигрид и чак помишљао на женидбу, иако сам знао да би се моји томе супротстављали.

Фото Пиксабеј

Убрзо је дошло до отрежњења. Зигрид ме је за Божић позвала у посету Вирцбургу, њеном родном граду.

На аеродрому у Франкфурту сачекао нас је њен брат. На путу до хотела, сем неколико стандардних фраза и кратког представљања, даљи разговор водили су њен брат и она. Ја као да нисам ни био присутан. Мислио сам да је то нормално, јер се дуго нису видели.

Сместили су ме у старински хотел, а њих двоје су отишли њиховој кући. Зигрид је после подне дошла на ручак и одмах потом отишла уз објашњење да имају родбинско окупљање.

Сутрадан смо ишли у куповину божићних поклона. Успут смо сретали Зигридине познанике. Она би разменила по коју реченицу, али ме није  престављала. Наредног дана било је божићно бдење на које нисам позван. Не бих ни ишао јер сам сматрао да су то породичне ствари.

Фото Пиксабеј

За сам Божић имали смо брзу вечеру у ресторану у старој винарији. На други дан Божића Зигрид је дошла са братом и отишли смо да разгледамо велико виногорје. После смо имали традиционални виноградарски ручак.

Кад смо се враћали у мој хотел Зигрид је нехајно рекла: „Ово је наша кућа, показујући једну велику зграду у неокласичном стилу. То је је погодило као гром из ведра неба.

У хотелу сам сложио коцкице и схватио да постоје две Зигрид. Једна у Паризу, заљубљена, пуна интересовања са широким погледима на живот, и она права у свом родном месту Вирцбургу у Немачкој.

Фото Пиксабеј

Из  хотела сам одмах позвао аеродром и вратио се у Париз.

Зигрид је после на разне начине покушавала да ме контактира, али сам је отписао. Размишљајући о њој сетио сам се приповетке Лазе Лазаревића „Швабица”.

Милан Ћук

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари74
0f8c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
Takvi su i nasi muskarci kao ova Zigrid - veoma romanticni prema devojkama u inostranstvu, a kad strankinja dodje sa njim u Srbiju vidi tu njegovu drugu 'srpsku' stranu: maco ponasanje, druzenje sa svojim drugovima dok nju ignorise, preti joj kad kaze da je nezadovoljna....
B. Kezun
Sumnjam da je dejvojka iz ove priče iz visokog društva. Moja žena je iz ovdašnjeg visokog društva, čije se norme i karakteristike suštinski ne razlikuju od onih koji su važili kod mojih predaka – u prvom redu obaveza kako treba raditi i ponašati se. Njoj i meni, i našim bližnjim, se zato nije bilo teško sroditi i naći zajednički jezik. Nije dokaz „čojstva i junaštva“ gledati u svoj pupak i diviti se samom sebi, a čemu su – nažalost – skloni mnogi Srbi, a što ima svoju cijenu – ponekad previsoku.
Љубав са границама
Чињеница да је он био позван као њен гост а испало је да није ни једном позван у њену кућу нити претстављен њеној родбини нити познаницима, већ је био смештен у неки старински хотел. И ја бих поступила исто као Милан Ћук.
Jimmy
Kao i ovde, tako i u celom svetu najvise zavisi od toga na koga naletis. Nekoliko najblizih prijatelja koje imam sam upoznao upravo u Nemackoj, 3 godine sam imao predivnu vezu sa Nemicom iz Kelna (i imao fenomenalan odnos sa celom njenom familijom), dok sam opet sa druge strane dok sam ziveo u Nemackoj nailazio i na hladne, zatvorene pa i neprijatne ljude. Nisi prosto imao srece.
zoki
Keln i Frankfurt, to su dva različita univerzuma. U Kelnu su ljudi ljubazni i susretljivi a u Frankfurtu hladni i odbojni. Barem su moja iskustva takva.
velmor
Сви који су коментарисали ову причу имају занимљиве ставове, али исправно је могу схватити и разумети само они који имају слична искуства, а не они који нису мрднули, а ни дан проживели у средини удаљеној макар сто километара од родног краја, што је изгледа по свој прилици овде случај.Теорија је једно мој народе а пракса се најчешће не подудара баш са истом.
Pa zar iko zeli da bude deo tog "visokog drustva"
Autor nije pogresio jer ne smatra da treba da "savije kicmu" i proguta "malo ponizenje" zarad "buduce srece" u kojoj ce imati vecu platicu, karijeru, zvace ga na parti u "visoko drustvo, "integrisace se" , razumece stvari i pravice kompromise. Covek hoce da bude sto jeste, pa ako devojka to hoce da prihvati ok. Ako hocete da se integrisete kroz brak i kompromise, deca nece imati vas identitet. Ni karijera vam ne zavisi od povladjivanja malogradjanstini, "Visokom drustvu" iz Vircburga(?) .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља