Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Devojka iz visokog društva

Došli smo u njen rodni grad, ja sam odseo sam u hotelu, a ona je otišla svojoj kući. Sutradan na božićno bdenje nisam pozvan, a drugog dana Božića obišli smo vinogorje. U povratku do mog hotela rekla mi je, ovo je naša kuća, pokazujući veliku zgradu u neoklasičnom stilu. Sve mi je bilo jasno, pozvao aerodrom i vratio se u Pariz.
Фото Пиксабеј

Zigrid sam upoznao na neobičan način. U predvorju teniskog kluba gde igram sa prijateljima nalazili su se i stolovi za stoni tenis. Ni sam ne znam zbog čega prišao sam jednom od tih stolova a u mene je uletela neka znojava ali mirišljava devojka. Reagovao sam instinktivno i obgrlio je obema rukama.

Na kratko sam osetio dodir njenih grudi. Ona je odskočila i osula čitavu paljbu psovki, na francuskom i nemačkom. Nasmešio sam se i otišao na teniski teren. Posle tenisa ispred ulaza u svlačionicu stajala je ta ista devojka. Pozvala me na kafu kao znak izvinjenja za malopređašnje psovke. I tako je počelo.

Studirali smo različite fakultete i stanovali na suprotnim delovima Pariza, ali smo svakodnevno bili zajedno. U Amsterdamu smo proveli nezaboravne dane Uskršnjeg raspusta. Tog leta sam kod kuće proveo samo nekoliko dana da bih se što pre vratio u Pariz. Bio sam zaljubljen u Zigrid i čak pomišljao na ženidbu, iako sam znao da bi se moji tome suprotstavljali.

Foto Piksabej

Ubrzo je došlo do otrežnjenja. Zigrid me je za Božić pozvala u posetu Vircburgu, njenom rodnom gradu.

Na aerodromu u Frankfurtu sačekao nas je njen brat. Na putu do hotela, sem nekoliko standardnih fraza i kratkog predstavljanja, dalji razgovor vodili su njen brat i ona. Ja kao da nisam ni bio prisutan. Mislio sam da je to normalno, jer se dugo nisu videli.

Smestili su me u starinski hotel, a njih dvoje su otišli njihovoj kući. Zigrid je posle podne došla na ručak i odmah potom otišla uz objašnjenje da imaju rodbinsko okupljanje.

Sutradan smo išli u kupovinu božićnih poklona. Usput smo sretali Zigridine poznanike. Ona bi razmenila po koju rečenicu, ali me nije  prestavljala. Narednog dana bilo je božićno bdenje na koje nisam pozvan. Ne bih ni išao jer sam smatrao da su to porodične stvari.

Foto Piksabej

Za sam Božić imali smo brzu večeru u restoranu u staroj vinariji. Na drugi dan Božića Zigrid je došla sa bratom i otišli smo da razgledamo veliko vinogorje. Posle smo imali tradicionalni vinogradarski ručak.

Kad smo se vraćali u moj hotel Zigrid je nehajno rekla: „Ovo je naša kuća, pokazujući jednu veliku zgradu u neoklasičnom stilu. To je je pogodilo kao grom iz vedra neba.

U hotelu sam složio kockice i shvatio da postoje dve Zigrid. Jedna u Parizu, zaljubljena, puna interesovanja sa širokim pogledima na život, i ona prava u svom rodnom mestu Vircburgu u Nemačkoj.

Foto Piksabej

Iz  hotela sam odmah pozvao aerodrom i vratio se u Pariz.

Zigrid je posle na razne načine pokušavala da me kontaktira, ali sam je otpisao. Razmišljajući o njoj setio sam se pripovetke Laze Lazarevića „Švabica”.

Milan Ćuk

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika  

 

Komentari75
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandra
Takvi su i nasi muskarci kao ova Zigrid - veoma romanticni prema devojkama u inostranstvu, a kad strankinja dodje sa njim u Srbiju vidi tu njegovu drugu 'srpsku' stranu: maco ponasanje, druzenje sa svojim drugovima dok nju ignorise, preti joj kad kaze da je nezadovoljna....
B. Kezun
Sumnjam da je dejvojka iz ove priče iz visokog društva. Moja žena je iz ovdašnjeg visokog društva, čije se norme i karakteristike suštinski ne razlikuju od onih koji su važili kod mojih predaka – u prvom redu obaveza kako treba raditi i ponašati se. Njoj i meni, i našim bližnjim, se zato nije bilo teško sroditi i naći zajednički jezik. Nije dokaz „čojstva i junaštva“ gledati u svoj pupak i diviti se samom sebi, a čemu su – nažalost – skloni mnogi Srbi, a što ima svoju cijenu – ponekad previsoku.
Љубав са границама
Чињеница да је он био позван као њен гост а испало је да није ни једном позван у њену кућу нити претстављен њеној родбини нити познаницима, већ је био смештен у неки старински хотел. И ја бих поступила исто као Милан Ћук.
Jimmy
Kao i ovde, tako i u celom svetu najvise zavisi od toga na koga naletis. Nekoliko najblizih prijatelja koje imam sam upoznao upravo u Nemackoj, 3 godine sam imao predivnu vezu sa Nemicom iz Kelna (i imao fenomenalan odnos sa celom njenom familijom), dok sam opet sa druge strane dok sam ziveo u Nemackoj nailazio i na hladne, zatvorene pa i neprijatne ljude. Nisi prosto imao srece.
zoki
Keln i Frankfurt, to su dva različita univerzuma. U Kelnu su ljudi ljubazni i susretljivi a u Frankfurtu hladni i odbojni. Barem su moja iskustva takva.
velmor
Сви који су коментарисали ову причу имају занимљиве ставове, али исправно је могу схватити и разумети само они који имају слична искуства, а не они који нису мрднули, а ни дан проживели у средини удаљеној макар сто километара од родног краја, што је изгледа по свој прилици овде случај.Теорија је једно мој народе а пракса се најчешће не подудара баш са истом.
Pa zar iko zeli da bude deo tog "visokog drustva"
Autor nije pogresio jer ne smatra da treba da "savije kicmu" i proguta "malo ponizenje" zarad "buduce srece" u kojoj ce imati vecu platicu, karijeru, zvace ga na parti u "visoko drustvo, "integrisace se" , razumece stvari i pravice kompromise. Covek hoce da bude sto jeste, pa ako devojka to hoce da prihvati ok. Ako hocete da se integrisete kroz brak i kompromise, deca nece imati vas identitet. Ni karijera vam ne zavisi od povladjivanja malogradjanstini, "Visokom drustvu" iz Vircburga(?) .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.