Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Зашто жене лакше залутају

Научници су утврдили да се деца узраста од три године, оба пола, једнако сналазе у простору, али како одрастају, девојчице као да ту способност губе, а разлог је пре свега у васпитању, у друштвеном и културолошком окружењу
(Pixabay)

Кад на улици зауставите неког мушкарца и питате га како да стигнете до одређеног места, његово објашњење ће највероватније изгледати овако: „Идете око два километра североисточно, онда на раскрсници скренете лево, па након стотинак метара десно и наставите ка западу.” Али ако наиђете на жену, она ће вас по свој прилици упутити да идете главним путем до робне куће, ту пређете улицу, идете поред парка све док не наиђете на споменик и одатле продужите булеваром који ће вас довести до циља.

Психолози су одавно запазили да међу половима заиста постоји разлика у доживљају простора и начину одређивања правца кретања, при чему се мушкарци претежно оријентишу према странама света, а жене према објектима. Ово је недавно потврдила и студија спроведена на Универзитету Мајами међу 159 студената оба пола, објављена у часопису „Cognitive Research: Principles and Implications”, a коју преноси сајт „Веривелмајнд”.

Испитаници су попунили упитник с низом питања о томе како се сналазе у простору, имају ли у томе неких проблема и каква су им искуства из детињства. Истраживачи су на основу одговора утврдили да се мушкарци чешће и успешније оријентишу на основу „унутрашњег компаса” и спремнији су да крену у неком смеру процењујући доста исправно положај места на којем се налазе, док жене више користе „путну стратегију” и држе се познатих рута.

Подстицај родитеља

Један од разлога је, кажу стручњаци, што родитељи охрабрују дечаке од најранијег узраста да самостално истражују околину, док девојчицама, због безбедности (али и родних предрасуда) то углавном ускраћују.

Последица је да дечаци одрастају навикнути да опуштено корачају новим, непознатим окружењем, без страха да ће се изгубити, а девојчице најчешће у таквим ситуацијама постају опрезне, и уместо да размишљају куда ће, почињу да се плаше како ће.

Аутори студије, додуше, признају да је узорак мали и заснован на личним исказима испитаника, па ипак истичу важну улогу родитеља у будућој просторној оријентацији детета, у зависности од тога да ли су подстицали његово самостално кретање и откривање света.

Деца (оба пола) која су имала допуштење да лутају комшилуком и сваким даном све више упознају крај у којем живе, која су чак подстицана да на летовању или излету без пратње одраслих обиђу околину, рано су стекла самопоуздање у своју вештину просторне навигације у различитим срединама. Слободно истраживање непосредног окружења у том узрасту помаже и у развијању способности изналажења различитих начина да се дође до циља и решавања проблема у неочекиваним ситуацијама у зрелијим годинама, уверени су научници.

(Unsplash)

Др Сара Ален, дечји неуропсихолог, извршна директорка организације „Брејн бихејвиор бриџ”, упозорава да то никако не значи да би деци требало допустити да тек тако базају наоколо и указује на чињеницу да то што неки студенти „памте” како су, као мали, на своју руку храбро јурцали тамо-овамо можда и није пуна истина. Можда једноставно нису били свесни да одрасли негде из прикрајка ипак брижно мотре на њих.

Узимајући у обзир ова ограничења, примећује др Сара Ален, децу би свакако требало охрабривати да безбедно истражују околину, сами или с другарима, не само зато да би проводили више времена напољу, већ и да би научили да се крећу у простору. Тако од малена стварају неуронске везе у мозгу повезане са смислом за оријентацију.

Што више се неко дете удаљавало од куће трчкарајући наоколо, то ће бити мање забринуто кад се као одрасла особа нађе у новој, непознатој средини и лакше ће се у њој снаћи, каже др Ален.

Важност раног учења

Ејми Насамран, дечји психолог, истиче да дечје „истраживачке пустоловине” доносе осећај неспутаности, самопоуздања, компетенције и успеха у подухвату, јер је најбољи начин да се савлада анксиозност управо кроз сопствено суочавање с различитим изазовима и откривање начина да се они превазиђу.

Иако су родитељи стално у искушењу да заштите и склоне своје дете од сваке могуће опасности, то што им допуштају да стичу сопствена искуства од кључног је значаја за њихов развој, како би постали целовите, компетентне особе с вером у себе.

Враћајући се на питање другачијег приступа просторном сналажењу међу половима, др Насамран наглашава да то нема никакве везе с интелектом, већ с разликама у неким специфичним способностима мушкараца и жена, а једна од њих је управо просторно-визуелна. И мада су многи спремни да успешније сналажење мушкараца у простору припишу биолошким одликама, истина је да су много значајнији друштвени и културолошки разлози. Наиме, научне студије су показале да у узрасту од три године дечаци и девојчице показују једнаку просторну сналажљивост, да би разлике постале уочљивије у касном детињству и зрелости.

Замерајући истраживачима на Универзитету Мајами да нису ни покушали да сазнају шта је разлог за анксиозност студенткиња које су признале да се лоше сналазе у простору – да ли је то страх да ће се изгубити, да ће у непознатој средини бити нападнуте или нешто треће – др Насамран сматра да иза тога пре свега стоје традиција и социјалне предрасуде.

Додаје да учење и вежбање одређених вештина може брзо да смањи јаз међу ученицима. Поред осталог, девојчице су, кад су им пружени једнаки услови као дечацима, једнако успешно развиле своје просторно-визуелне способности.

Зато поручује родитељима да следећи пут својим малим ћеркама, уместо „седи ту, где ћеш, залутаћеш тамо сама”, кажу „слободно иди, истражи мало околину”, јер онда, кад одрасту, неће бити предмет подсмеха и предрасуда о пословичном „женском несналажењу” у простору.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хронос
Зависи где! Моја не може да залута у шопинг молу ма колико да је велики може и да се врати на свако место где је видела нешто јефтиније и увек се врати кући!
Mavashi
Poslednjih dva miliona godina su muškarci išli u lov, napad ili odbranu, a trudne žene ostajale u skloništu i čuvale mladunce od grabljivica. Zato žene ne umeju da parkiraju, voze unazad i snalaze se po šumi, a muškarci ne mogu da rade istovremeno više stvari, recimo hrane bebu, pričaju sa taštom i doje drugo dete. Tako da mora da je vaspitanje, a ne nekoliko miliona godina evolucija uloga u zajednici, kao kod lavova i šimpanzi što je presudno vaspitanje roditelja.
Demos Cratein
И мени је мама говорила да не идем далеко да себе изгубим као сам јој ћерка и сл. Сада су криве предрасуде родитеља према девојчицама и испада да родитељи несвесно девојчицама отежавају развијање способности оријентације. Можда почну наплаћивати казне родитељима. Постоје НВО које ће добити новац и за то, сигурно.
Земунац
Када сам прочитао да мушкарци објашњавају: ''идеш два километра североисточно'' знао сам да се ради о неком америчком истраживању. Једини се они у градовима оријентишу према странама света, као да сви имају уграђене компасе. Ја мислим да, код нас, велика већина, ни не би знала у свом месту на којој страни је север, а где југ. Код нас оријентација, код мушкараца, иде у односу на кафану у том крају, а код жена у односу на продавнице. Врло једноставно.
Земунац
Зоране, ја нисам ни говорио о оријентисању у беспућу, већ оном у градовима. Код њих имаш Северни, Јужни, Западни, Источни, а код нас имаш Горњи и Доњи, нпр. Горњи Милановац и Доњи Милановац, Горње Бријање и Доње Бријање (општина Бојник).
Немања
Тешко женама у овим чудним временима

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.