Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Маро моја

Гледам кроз прозор а минхенска зима и даље иста. Све је исто, сем мог срца које никад више неће чути: Маро моја. Остаје нежност, остаје осећај куће, дома, Србије, себе, своје деце која ће даље памтити.
Фото Пиксабеј

Четвртак јутро, напољу минхенски минус заледио природу. Зубато сунце говори ми да је време да се прикључим из кућног офиса и почнем нови радни дан.
Зауставља ме порука са „Воцапа”. Пише ми брат од стрица: „Селе, јутрос у пола пет, умро је мој тата.”

Време је наједном стало. Вратило ме у дане када сам била Мара.

Маро моја!
Тако ме је звао само мој чича Здравко. Била сам његова Мара коју је бескрајно волео. Поред своја два сина била сам му ћерка коју није имао. Увек ме је са собом свугде водио.

(Пиксбеј)

Маро моја, на плажи свакога распуста, док трчим боса по врелом песку, хвата ме за мршаву руку и маже кремом да не изгорим од јаког сунца.

Маро моја, сваке године на планини док ми зебу руке а он их узима, брише снег и греје их својим топлим дахом. 

Маро моја, док седимо у дворишту на Бановом брду а он ме пита да ли сам приметила како деда Душан, његов деда, мој прадеда, има нежну кожу?  Објашњава ми да је то због тога што је деда, прелазећи голготу са српском војском 1915. године, скидајући мокре и залеђене ствари са себе, скидао и своју залеђену кожу. Зато му је после била нежна.

(Пиксбеј)

Питала сам се као дете, да ли је тако са свим осталим стварима у животу? Да ли кроз муке и страдање долазимо до мекшег и лепшег, нечега што ће  нас обележити и учинити бољим? Још тада сам научила да је одговор - да.
Зовем се Мирјана. Палим свећу. Зовем брата.

Гледам кроз прозор а минхенска зима и даље иста.

(Пиксбеј)

Све је исто, сем мог срца које никад више неће чути: Маро моја. 

Остаје нежност, остаје осећај куће, дома, Србије, себе, своје деце која ће даље памтити.

Седам за радни сто и укључујем компјутер. Чека ме гомила непрочитаних мејлова. Чека ме живот, али ја и даље чујем - Маро моја.

Ипак се смешим. Вечнаја памјат.

 

Мирјана Вујиновић, Минхен

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvonko
Iz teksta :" Piše mi brat od strica ". Nije mi baš jasno ako je netko brat od strica onda ti je on isto stric.Braća su zar ne?
dejan sakos
Sjajno, toplo, jasno sa malo reči uspeli ste da dotaknete.
Moja Maro
Ofis, vocap. Nepotrebne reci. Radim od kuce. Dobila san poruku. Zar je bitno preko cega tacno si dobila poruku? Pokvare te strane reci pricu, kao pogresan zacin u jelu.
Vidosava Resimic
@ Moja ... ne mogu da verujem, naravno da je sve bitno, svaka reč , sve je autentično, realno slika vremena u kojem živimo, ništa nijedna reč nije povarila, naprotiv. Drugo obraćate se autoru na "Ti", što je veoma nevaspitano, kritikujete izbor reči a ni slova o suštini teksta, emociji koja je jako dobro preneta i vredna svake pohvale.
Dragan Pik-lon
Moja Maro.Je tuzno i opominjajuce.Dok je -Maro Moja uzviseno,dusevno i vecno.Lepota srpskog Jezika nema granica.
pop
Rasplaka me Maro moja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.