Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Зле утваре са периферије Берлина

Нису сви тако емотивно бивали набијени том енергијом уметности. Било је и оних који су у тихим зимским ноћним сатима у редовима мирно чекали свој ред на порцију дроге, као што се у војсци чека порција хране када си на терену.
(ЕПА ЕФЕ - Џ.С.)

Када сам једном давно био у Паризу, пре 40 година, имао сам прилику да посматрам једног клошара који је мирно седео на степеништу на улазу у парк док је ромињала киша. Капи воде сливале су му се низ косу, лице и сако којим је био огрнут.

Био је класично европски обучен, а мени никако није било јасно зашто не оде кући да се склони од кише. Баш као и остали који воле да спавају на тротоару, на великим челичним решеткама које прекривају вентилационе отворе изнад метроа из којих долази топао ваздух.

Није ми било јасно како је свима њима било много лепше ту, него код њихове „куће”. Прилично чудно, зар не.

Када сам некада давно у Сару радио у индустријском комплексу гвожђа и челика, приликом једне посете Берлину туристички водич нам је објаснио приликом разгледања града да се у вечерњим сатима на периферији града, где су углавном живели имигранти, појављују „пећинске зле утваре”.

(Д.Жарковић)

Због тога никако није било паметно задесите се на улици увече око тих зграда које су биле зидане од цигле и бетона у познатом социјалистичком монотоном стилу.

Вероватно да је свако чуо за чувену Санта Монику у Лос Анђелесу. То вам је атрактиван и веома необичан крај. Пуно је надарених који својим присуством скрећу пажњу модерним кореографским фигурама стилског балета, дрога-балет.

То сам стално виђао у време када сам тамо живео.

То је уметност неописиве и невероватне конфигурације балетских покрета и необуздане енергије, коју сам гледао у ноћним али чак и у дневним сатима.   

Нису сви тако емотивно бивали набијени том енергијом уметности са пуним осећањима. Било је и оних који су у тихим зимским ноћним сатима у редовима мирно чекали свој ред на порцију дроге, као што се у војсци чека порција хране када си на терену.

Били су опремљени кућним намештајем, састављеним од тегли, делова полица, одеће из контејнера, делова бицикла. Богатији су имали и по два накачена бицикла са више точкова на којима висе масна ћебад, или церада која штити од кише.

(Пиксабеј)

Ту су и картонске кутије за спавање или седење на тротоару, а поред жичана колица из самопослуге.  

Међу њима има и старијих педагога, са озбиљном седом брадом који седе прекштених ногу на тротоару и брину о млађим нараштајима. А млади су то од 12 година па надаље.

Човек се тад запита, шта су то оквирне границе, гранични нивои егзистенције људског друштва, јер овај људски свет егзистира управо између њих.

Можда је и погрешно закључити да они који размишљају, живе стално у свету променљивих утисака и преиспитивања. Утисци чине наш живот, а они који више успавано снују без способности размишљања и преиспитивања, стално живе у шкртом репертоару монотоније.

(Пиксабеј)

Капитализам који је толико урадио и унапредио наш данашњи свет пространим бајковитих мегаполисима и фантастичним достигнућима, не треба кривити за наметање људских оквира, јер их он није измислио, већ му их је дала мајка природа.

Због тога, не замерам никоме ко мисли да се јављам из иностранства, као изван овог света.

Дакле, постоји и такво иностранство и из њега шаљем овакве своје незаборавне утиске. Уместо носталгије осећам жал за прошлошћу, времена кад сам толико много мање знао.

 

Светислав Ристић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragagan Pik-lon
Najbolji medium nama imaju devizu-sto je moje to je i tvoje.Kad se sudare sa egoizmom-sto je moje,nimalo nije tvoje,postaju klosari.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Од тих бескућника, да ли у Берлину, Фелклингену или Санта Моници, никада није полазила опасност за случајне пролазнике. Они су напустили друштво, у многим случајевима је друштво напустило њих, Шетао сам са нашим оцем случајно Француском ул, за време распуста и посете родном граду и наишли на просјака, било ми је 11 г. Ја сам обишао просјака, отац се закашљао и видим зове ме да се вратим. Пружио ми је 2 новчанице, дао сам несретнику са речима " ево чико ". Отац ме је благо помиловао, милина.
Boza
Upravo zbog ovakvih stvari na desetine hiljada nasih ljudi ide u Nemacku da radi i da donosi kuci, ne rublje, nego evre. I ajde da se malo osvrnemo sta je u nasem dvoristu.
Перагеније
Хехе, почетком деведесетих, а и до скоро, СВИ су хтели да имају фирме - ТАМО где се (званично) плаћа рубљом. Данас, НИЈЕДНА озбиљна фирма није напустила Русију - због санкција се само преодену, јер и америчка влада И ДАЉЕ КУПУЈЕ (ђубриво, уран, неке племените метале, користе космодром...) од Руса. А неки наши воле да буду слуге - то им је, као ковид, ушло у крв, па читамо и о "нашем дворишту"...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.