Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Zle utvare sa periferije Berlina

Nisu svi tako emotivno bivali nabijeni tom energijom umetnosti. Bilo je i onih koji su u tihim zimskim noćnim satima u redovima mirno čekali svoj red na porciju droge, kao što se u vojsci čeka porcija hrane kada si na terenu.
(ЕПА ЕФЕ - Џ.С.)

Kada sam jednom davno bio u Parizu, pre 40 godina, imao sam priliku da posmatram jednog klošara koji je mirno sedeo na stepeništu na ulazu u park dok je rominjala kiša. Kapi vode slivale su mu se niz kosu, lice i sako kojim je bio ogrnut.

Bio je klasično evropski obučen, a meni nikako nije bilo jasno zašto ne ode kući da se skloni od kiše. Baš kao i ostali koji vole da spavaju na trotoaru, na velikim čeličnim rešetkama koje prekrivaju ventilacione otvore iznad metroa iz kojih dolazi topao vazduh.

Nije mi bilo jasno kako je svima njima bilo mnogo lepše tu, nego kod njihove „kuće”. Prilično čudno, zar ne.

Kada sam nekada davno u Saru radio u industrijskom kompleksu gvožđa i čelika, prilikom jedne posete Berlinu turistički vodič nam je objasnio prilikom razgledanja grada da se u večernjim satima na periferiji grada, gde su uglavnom živeli imigranti, pojavljuju „pećinske zle utvare”.

(D.Žarković)

Zbog toga nikako nije bilo pametno zadesite se na ulici uveče oko tih zgrada koje su bile zidane od cigle i betona u poznatom socijalističkom monotonom stilu.

Verovatno da je svako čuo za čuvenu Santa Moniku u Los Anđelesu. To vam je atraktivan i veoma neobičan kraj. Puno je nadarenih koji svojim prisustvom skreću pažnju modernim koreografskim figurama stilskog baleta, droga-balet.

To sam stalno viđao u vreme kada sam tamo živeo.

To je umetnost neopisive i neverovatne konfiguracije baletskih pokreta i neobuzdane energije, koju sam gledao u noćnim ali čak i u dnevnim satima.   

Nisu svi tako emotivno bivali nabijeni tom energijom umetnosti sa punim osećanjima. Bilo je i onih koji su u tihim zimskim noćnim satima u redovima mirno čekali svoj red na porciju droge, kao što se u vojsci čeka porcija hrane kada si na terenu.

Bili su opremljeni kućnim nameštajem, sastavljenim od tegli, delova polica, odeće iz kontejnera, delova bicikla. Bogatiji su imali i po dva nakačena bicikla sa više točkova na kojima vise masna ćebad, ili cerada koja štiti od kiše.

(Piksabej)

Tu su i kartonske kutije za spavanje ili sedenje na trotoaru, a pored žičana kolica iz samoposluge.  

Među njima ima i starijih pedagoga, sa ozbiljnom sedom bradom koji sede prekštenih nogu na trotoaru i brinu o mlađim naraštajima. A mladi su to od 12 godina pa nadalje.

Čovek se tad zapita, šta su to okvirne granice, granični nivoi egzistencije ljudskog društva, jer ovaj ljudski svet egzistira upravo između njih.

Možda je i pogrešno zaključiti da oni koji razmišljaju, žive stalno u svetu promenljivih utisaka i preispitivanja. Utisci čine naš život, a oni koji više uspavano snuju bez sposobnosti razmišljanja i preispitivanja, stalno žive u škrtom repertoaru monotonije.

(Piksabej)

Kapitalizam koji je toliko uradio i unapredio naš današnji svet prostranim bajkovitih megapolisima i fantastičnim dostignućima, ne treba kriviti za nametanje ljudskih okvira, jer ih on nije izmislio, već mu ih je dala majka priroda.

Zbog toga, ne zameram nikome ko misli da se javljam iz inostranstva, kao izvan ovog sveta.

Dakle, postoji i takvo inostranstvo i iz njega šaljem ovakve svoje nezaboravne utiske. Umesto nostalgije osećam žal za prošlošću, vremena kad sam toliko mnogo manje znao.

 

Svetislav Ristić

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragagan Pik-lon
Najbolji medium nama imaju devizu-sto je moje to je i tvoje.Kad se sudare sa egoizmom-sto je moje,nimalo nije tvoje,postaju klosari.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Од тих бескућника, да ли у Берлину, Фелклингену или Санта Моници, никада није полазила опасност за случајне пролазнике. Они су напустили друштво, у многим случајевима је друштво напустило њих, Шетао сам са нашим оцем случајно Француском ул, за време распуста и посете родном граду и наишли на просјака, било ми је 11 г. Ја сам обишао просјака, отац се закашљао и видим зове ме да се вратим. Пружио ми је 2 новчанице, дао сам несретнику са речима " ево чико ". Отац ме је благо помиловао, милина.
Boza
Upravo zbog ovakvih stvari na desetine hiljada nasih ljudi ide u Nemacku da radi i da donosi kuci, ne rublje, nego evre. I ajde da se malo osvrnemo sta je u nasem dvoristu.
Перагеније
Хехе, почетком деведесетих, а и до скоро, СВИ су хтели да имају фирме - ТАМО где се (званично) плаћа рубљом. Данас, НИЈЕДНА озбиљна фирма није напустила Русију - због санкција се само преодену, јер и америчка влада И ДАЉЕ КУПУЈЕ (ђубриво, уран, неке племените метале, користе космодром...) од Руса. А неки наши воле да буду слуге - то им је, као ковид, ушло у крв, па читамо и о "нашем дворишту"...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.