Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Причаj српски да те цео Париз разуме

У малој радњи на Сен Денију у Паризу, питао сам продавца Индуса на лошем енглеском, где је пошта у близини. Он ми је одговорио: „Причај српски да те разумем!”
(Фото В. Б)

Путовао сам у Француску пре пандемије коронавируса, али само на три дана, јер за више нисам имао новца. Зиму сам провео у Србији, одакле сам радио „посао на даљину“, а крајем фебруара добио сам отказ. Нисам довољно уштедео новца, а посету Француској нисам могао да одложим јер је моја шенгенска виза важила смо до почетка априла.

Купио сам повратну карту од Париза до Темишвара, а онда бусом до Београда. Међутим, аеродром Бове удаљен је око 75 километара од француске престонице.

С обзиром да је превоз у Паризу баш скуп, узео сам „блабла“ сервис да се пребацим до аеродрома.

Увече пред полазак, кад сам укуцао маршруту на француском, појавила се повољна вожња са неким возачем Тонијем. Резервисао сам и платио вожњу а ренкинг мог возача био је добар и није био фејк (што се често дешава у мојој Русиjи).

Ујутру излазим из хостела, купујем неке сувенире за другове и шетам париским улицама. Кад се приближио термин за вожњу кренуо сам ка рејону Ла Шапељ, на северу Париза.

Ту се налази базилика Јованке Орлеанке (Сен-Дени де ла Шапељ), где се она молила пре напад на Париз. Данас је овај крај Париза пун миграната, али и уточиште лопова и наркомана. Ово је једна од најнебезбеднијих четврти у Паризу.

Гужва на париским улицма (В.Б.)

Моj „блабла” возач Тони означио је тачку сусрета поред једне поште на самом краjу Сен Дениjа, око булевара Периферик.

Сишао сам на метро станици „Порт де ла Шапељ” и почео да тражим ову пошту. Видео сам само солитере, мало белих и много црних људи, а поште нигде није било. Кренуо сам ка југу уз Узлицу де ла Шапељ. Поред базилике се налази више различитих продавница и стотине људи који туда пролазе.

Видео сам неку пошту, али то није била она коју је означио Тони.

Одлучио сам да некога упитам да ли постоји још нека пошта.

Свратио сам у малу продавницу поред цркве, где су се продавале неке ситнице. Затекао сам само продавца, високог младог мушкарца арапског или индијског порекла.

- Молим вас, да ли поред ове поште преко пута постоји још нека у близини,  питао сам на лошем енглеском.

Продавач ме погледао и одједном упитао: „Причаш ли српски?”

Помислих, шта бре, ти си неки мигрант у Паризу а мене питаш причам ли ја српски? Мислиш да ћеш ме изненадити?

- Наравно, одговорио сам и одмах упитао: „Одакле си?”

- Из Индија, одговара продавац и додаје да је у Србији живео неко време и научио мало српског.

Не знам зашто ме Индијац одмах питао за српски. Можда, сам му изгледао као прави Србин у својој црноj jакни и плавим фармеркама. Или због словенског лица, или због нагласка…

Снаге реда патролирају у Сен Денију (В.Б.)

Индијац није баш добро причао српски али сасвим довољно да ми објасни где треба да одем. Рекао је се вратим ка северу, у правцу булевара Периферик, тамо се налази та пошта.

Пронашао сам пошту а око ње је био велики број омладине, за коју се може претпоставити да је арапског порекла. Булеваром је партолирало и неколико позорника. Кажу да тај крај, стварно није безбедан, чак ни дању.

У пошти сам добио и вај-фај сигнал и видео поруку од Тонија. За разлику од Индуса, овај Француз на жалост ниjе хтео да комуницира на било ком језику осим француског. Пише jе ми поруке на француском, а ја ништа не разумем. Одговарам му на енглеском.

Богу хвала, нисам био једини путник. Осим мене, вожњу је резервисала и једна Рускиња која живи у Француској. Она је узела телефон од Тонија и јавила ми се. Брзо смо се нашли јер је Тонијев аутомобил био баш испред поште.

За сат и по времена били смо на аеродрому Бове код Париза. Путници су збијали шале на рачун коронавируса, а службеници аеродрома већ су били опремљени са маскама и рукавицама.

Тада још нико није претпостављао да ће убрзо цео свет да погоди пандемија која је зауставила авионске летове и затворила људе у њихове домове.

Виктор Бобров

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Srpska interpretacija metafora: doslovno.
Zoran
Индус је рекао:"Говори српски да те цео свет разуме".
Деда Буцко
Прича се прича, а језик се говори!
Čika Pera
Gradski i prigradski prevoz u Parizu uopšte nije skup i odlično je organizovan, sve što treba je da se malo uputite pre nego što odete.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
најбољи на свету.
Vasa Sumadinac
Французи и кад знају неће да причају енглески. Чувају љубоморно своју културу и језик.
Земунац
Французи су држали до себе све до смрти Де Гола, а после су полако сваким новим председником постајали слуге САД. Што се тиче француског језика он је био језик дипломатије и учених људи и није ни чудо да га Французи чувају, јер тиме чувају величину коју су некад имали.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.