Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Наполитанке за братство и јединство

Плата је овде обезбеђена за све (социјална помоћ), укључујући и дангубе, лекари те сами зову (више пацијената - већа зарада), у школу идеш када и колико хоћеш. Ипак, то није комунизам, јер њиме и данас овде плаше људе, као што смо ми плашили малу децу са „бабарогом”.
(ЕПА ЕФЕ - А.Бат)

Мени је још увек жао оне земље, а скоро сам јој заборавио и име. Колико је прошло од тада, тридесет година? Ваљда старим па ми меморија попушта.

Међутим, успомене не бледе: Школа ИБМ-а у Радовљици (Словенија), војска у Ђакову (Хрватска), фестивал омладине у Приштини, у Охрид „на језеро” и „на море” у Макарску.

Ходало се из источног у западно (римско) царство без пасоша.

Теши ме једино што сам један од ретких који је успео да оствари оно  „пролетери свих земаља уједините се”. Наиме, зет ми је Енглез из радничке породице.

Друга утеха ми је што сам, опет као један од ретких, остварио оно „свако ће радити колико може, а добијати колико му треба”. Учили су нас ту теорију , али је са праксом ишло мало - спорије. Ваљда зато што за то треба богатије друштво.

(ЕПА ЕФЕ- А.Чукић)

Плата је овде обезбеђена за све (социјална помоћ), укључујући и дангубе, лекари те сами зову (више пацијената - већа зарада), у школу идеш када и колико хоћеш, а стан одбијеш само ако ти улица даје већу слободу.

Ипак, то није комунизам. Том речју и данас овде плаше људе, као што смо ми плашили малу децу са „бабарогом”.  

Шта нам је била крива “бабарога” још увек се питам?

Кад је стигла пандемија, закључавање и полицијски час доста тога се овде покварило. Та нова реалност у ствари је нови хаос. Долари се штампају, цене скачу, продавнице и фабрике се затварају а народ је избезумљен.

(Википедија)

У мојој продавници, где где сам раније успешно продавао књиге, накупише се и непродате наполитанке. Зато реших да их однесем онима што хране бескућнике.

После пандемије те „војске спаса” ничу како печурке. Прошлог петка приметих једну нову у комшилуку. Натоварих наполитанке, додадох сокове, и правац њихов штанд. Узели су поклоне, вођа ми се захвали са осмехом, а мене заголица црвена застава на оближњој бандери.

Супруга, чији је деда служио код Чиче, увек ми пребацује да је црвено моја омиљена боја. А ја се браним да је „црвено” код нас много старије, те да је то традиционална српска боја.

(Фото Ђ.П.)

Разгрнух мало ту црвену заставу, кад тамо - срп и чекић. Осврнух се унаоколо да проверим да ме неко не прати, а онда натраг до вође.  „Brotherhood and unity”, каже Роза, тако ми се представила.

Брзо смо се разумели, скоро да сам се попео на њихов штанд и почео да држим говор са уздигнутом песницом. Као оно кад је Лењин поручивао: „Не може то више тако, потребне су промене, неправда, сиромашни су све сиромашнији, а богати све богатији”.

Од тада сваког петка свратим да се поздравим са Розом. Они ставе свој штанд испред моје продавнице и хране све више бескућника. Мени то личи на ранохришћане у време Америчке, пардон Римске империје, али Роза каже да су они само добровољци из АЦП (Аустралијска Ц. Партија).

А поздрављамо се са „brotherhood and unity”, што је ваљда превод за наше „братство и јединство”.

Шта, нисам ваљда негде погрешио?

 

Џорџ Петровић - Ђоле, Мелбурн

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Ja sam Jugosloven (Srbin,Crnogorac,Hrvat) treba da bude sramota sve koji su uzeli pušku u ruke zbog nekoliko političara koji nas uvukoše u beznađe bez ikakve potrebe.
Dragan Pik-lon
Milane, sramota je lagati i krasti a ne imati misljenje, pa makar bilo anti-sovinisticko, pacificko ili, ne daj Boze, humano i pravedno
Milan
Treba tebe da bude sramota ako se nisi odazvao na poziv kad te je država zvala da braniš ustavni poredak SFRJ. Zbog takvih kao ti i onih drugih koji su se priključili terorističkim jedinicama secesionista kao ZNG i ostalih građanski rat je "uspeo". Yugoslavije više nema. Stidi se.
Александр Санкт Петербург
Мени је још увек жао оне земље, а скоро сам јој заборавио и име... И мени
Dragan Pik-lon
Mislim da Holandija vise lici na ex-Yu po socijalistickom pristupu
fensi denser
svoje ne dam tuđe dizam to se zove komunizam
Smešna propaganda bez veze sa Kanadom
Protiv lažnog "bratstva i jedinstva" ne sme ništa da se objavi. Uprkos tome što je danas ta prevara odavno otkrivena i ogoljena u celoj propaloj SFRJ. A tek protiv nebuloznog "marksizma" za koga je naučno dokazano da NIJE nauka, se nikako ne sme. Marksistička populistička priča: "Radi koliko ti je ćef a uzimaj koliko hoćeš" naravno prija mnogima. Tako bi i ja voleo da živim. Samo takva društva ekspresno propadaju. Jer nikome nije ćef da se pretrgne radeći, a svi bi rado da uzimaju nezarađeno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.