Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Нема већег пакла него када човек плаче сам

Видела сам и ја мајку са болесним дететом која плаче у возу, човека у психози који виче и лупа по прозору метроа, раднике који се без трунке живота враћају из треће смене и бескућника који спава под дрветом испред најлепше цркве у Берлину и плаче сам…
Фото Пиксабеј

Сигурно сте гледали филм „Небо над Берлином“. Радња се одвија отприлике овако: Са неба над Берлином спуштају се у град два анђела, возе се метроом, шетају улицама Берлина, обилазе барове и клубове.

Путују заједно са Берлинцима и ослушкују њихове мисли. Мисли мајке која размишља о беби коју је оставила у вртићу, девојке која размишља о момку са којим се вечерас налази, радника који одлази на посао и размишља о колегама из треће смене… 

Један од анђела је радознао али дистанциран, њему је све забавно и занимљиво, док други анђео саосећа са сваким Берлинцем кога сретне и боле га његове ране.

(Пиксабеј)

Због тога он реши да свакоме ко пати подари мало радости и спокоја и тако обрадује оне Берлинце које сретне. Тада се појави, зрачак сунца, нека лепа успомена, и осећај мира и спокоја док их је мајка с љубављу држала за руку.

Како време одмиче други анђео постаје све тужнији јер схвата да је патња огромна а он тако мали да је реши. Лутајући  тако готово скрхан по граду, уђе у један циркус и види девојку која храбро изводи акробације на трапезу без икакве заштите и сваког тренутка се сусреће са смрћу. 

Видећи у њеним очима храброст и љубав према животу он се заљубљује у њу и у тој љубави налази срећу због које више не жели да се врати на небо.

(ЕПА ЕФЕ - Ф.С.)

Остаје у Берлину да живи и умре са Берлинцима.

Сценарио за филм је написао Петар Хандке, а ја сам се стално сећала његових речи док сам се возила берлинским метроом, шетала улицама Берлина и обилазила кафиће. Берлин је још увек такав, пун уживања и пун патње.

Видела сам и ја мајку са болесним дететом која плаче у возу, видела сам и ја човека у психози који виче и лупа по прозору метроа, видела сам и раднике који се без трунке живота враћају из треће смене и бескућника који спава под дрветом испред најлепше цркве у Берлину.

Ипак, највише ме потресао мушкарац који седи сам на клупи и плаче. Питала сам се: „Зашто човек плаче сам?”

(Пиксабеј)

У Берлину сам сазнала да је Петар Хандке највише волео стихове једне старе српске песме: „Иде Миле Лајковачком пругом, иде Миле са још једним другом...”

Онако као Анђео из његовог филма који схвата да нема већег пакла на земљи него када човек плаче сам. И остао је да буде макар једном човеку друг и тако га спаси. Наша песма каже: „Чувај Миле свога друга, дугачка је  Лајковачка пруга.”

 

Ивона Неделковски Петровић

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Veslac
Berlin su osnovali Srbi i dali mu ime. Na slici je Brandenburska kapija. Brandeburg su takodje osnovali Srbi i dali mu ime Branibor. I Drezden. I Lajpcig...
anaig
Pa covjek place uvijek sam
L8NITE
Bravo za Politiku i ovaj tekst!
Dragan Pik-lon
Bolje je plakati sam nego na laznom ''prijateljskom'' ramenu.Uostalom,ljudi na zapadu su osudjeni da placu sami jer sva okolina i sire je egoisticka i ''samozadovoljna"'.
Surova istina
U Srbiji mozes plakati do zore, a da se niko ni ne osvrne

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.