Обнавља манастир на своју руку

Лесковац – Упркос напорима Завода за заштиту споменика културе у Нишу да сачува аутентичност Јашуњског манастира Свети Јован код Лесковца, у манастирском комплексу у току су радови који ће, ако се не зауставе, променити лик ове светиње из 16. века. Завод је још пре петнаестак година започео обнову овог запуштеног и руинираног споменика изузетне вредности, али се она oдвијала у складу са расположивим средствима, а то значи доста споро. Са доласком новог старешине оца Јоаникија, који је пре годину и по дана прешао из фрушкогорског манастира Гргетег, обнова је интензивирана, али, показује се, мимо пројеката и сагласности Завода.

Директор Завода за заштиту споменика културе у Нишу Миле Вељковић каже за наш лист да се у манастирском комплексу одвија дивља градња која ће уништити ову светињу, док отац Јоаникије оптужује ову установу и Републику Србију да нису ништа учинили да помогну обнову манастира и да је он преко својих пријатеља обезбедио средства, како би сачувао овај објекат који представља „украс и драгуљ целе Нишке епархије”. У томе, како нам тврди, има подршку „институција европских земаља” и благослов владике нишког Иринеја. Уприличен је и један састанак код градоначелника Лесковца Горана Цветановића, али ни он није уродио плодом. Као круна свега, отац Јоаникије је ових дана ангажовао затворенике лесковачког затвора који су почели рушење старог конака.

– Доласком новог старешине, у манастиру је почело право дивљање. Порушио је стари амбар, изузетан етноелемент који смо планирали да рестаурирамо и да га поставимо уз капију, да би служио као туристички пункт. На том месту је подигао неку скаламерију која је прави кич. Изнад бедема, у воћњаку, започео је да гради себи кућу, али смо то зауставили. Стари конак је претворио у шталу, у којој чува овце и козе. Покрио је чесму без наше сагласности. Направио је надстрешницу за клепало, бетонирао стазе преко културних слојева. На захтев Дирекције за изградњу Лесковца прописали смо услове за израду пројектне документације за све објекте у манастиру – за цркву, конак, звоник, амбар, оградни зид. Урадили смо идејно решење конака у складу са захтевима старешине. Планирали смо да се ту створе услови за његов живот, за братство и госте. Немам ништа против савременог црквеног градитељства и стварања бољих услова за живот, али морају да се поштују правила заштите споменика културе и закон – категоричан је Вељковић.

– Завод је пројекте заштите требало да уради још пре двадесет година, али он сада кочи. Главни проблем је то што није урадио главни пројекат, иако је обећао. Мислим да је то однос директора Завода према мојој смерности и према правима и дужностима које ми црква поставља – сматра, с друге стране, отац Јоаникије.

На наше питање зашто је започео обнову без главног пројекта, старешина и једини становник манастира одговара:

– Људи добре воље и ја нисмо могли више да гледамо како манастир пропада. Сходно својим дужностима, уз благослов владике Иринеја, започели смо радове према идејном пројекту Завода за заштиту споменика. Па, овде немам где да живим. Годину и по дана сам на улици. Станујем у камп приколици изнад манастира. У конаку ћемо направити једну собу и купатило да имам основне услове за живот. Обновићемо га у истом облику и у истом габариту, али од новог материјала. Доле ћемо направити веома лепе просторије. Са те стране сам захвалан Заводу што је урадио добар идејни пројекат и урбанистичко решење самог конака. Сама сарадња са Заводом је, међутим, у ћорсокаку – каже нам отац Јоаникије.

Милан Момчиловић