Швеђани су спремно дочекали кризу

У српским медијима повремено се појави чланак који описује ситуацију у Шведској. Углавном су то приче о томе како Швеђани неће понудити вашу децу да једу кад су код њих у гостима, да се не друже са странцима, да је шведски народ хладан и прорачунат и слично.

Ипак, највеће интересовање српских медија, а и мојих другова са вибер група, изазвала је вест је да се очекују несташице струје у Шведској и да шведска влада припрема грађане на рестрикције.

Не бих сада овде истраживао кретање цене струје која се у Шведској слободно формира и драстично се разликује за домаћинства на југу и северу земље (до неколико пута). Затим, зашто се искључују шведски, али и француски реактори? Да ли је оправдано потпуно укидање немачких нуклеарних реактора? Како Шведска која производи струју за себе и за извоз формира цене за домаће тржиште у складу са кретањима на ЕУ тржишту? Како цена иде слободно горе и доле, из месеца у месец, и зашто је сада цена струје виша неколико пута него пре две године.

Овде би изнео нека своја запажања о припремљености друштва на могуће кризе или ванредна стања. Једна од ствари које одликују шведски систем је далекосежно планирање, што примећујем од урбанизма до управљања економијом и државом.

Пре неколико година, пре свих дешавања у Украјини и короне, приметио сам на улици плакате: „Да ли је спреман ваш пакет за кризу (krislåda)?” Тада ми наравно није било јасно о чему се ради па сам посетио интернет страницу града Гетеборга где уз видео линкове стоји детаљна листа шта је пожељно да свако домаћинство спреми.

Канте за воду, свеће, батеријску лампу, ћебад, радио с батеријом, папир с важним бројевима, апотеку, новац у готовини, итд. Све што је једном домаћинству потребно да прегура неколико дана у време поплава,  земљотреса, оружаних сукоба, кад престане снабдевање водом, струјом, грејањем или се искључе комуникације.

За оне који желе да се спреме натенане, постоји и детаљан предлог како се све то неопходно може спремити и нагомилати из месеца у месец. Имају на нету и готови „кризни пакети” да се купе. Шта је спремност тржишта.

У Шведској постоји институција, Установа за заштиту друштва и приправност (Myndigheten för samhällsskydd och beredskap) која мрежом запослених и волонтера, координира припреме за ванредне ситуације, врши обуке и едукације за активисте и становништво.

У сарадњи са волонтерским организацијама можете се пријавити за обуку, вежбе а потом добијете и распоред задужења у ванредним ситуацијама.

На пример, можете добити место возача, пилота, радио оператера, инжењера, рад на животињским фармама, Црвеном крсту, цивилној одбрани, стрељачкој обуци, итд. Најбитнији сектори важни за  функционисање друштва покривени су овим умреженим организацијама и обукама. Као и кризни пакети и ове обуке планирају се месецима или годинама унапред.

Моје колеге и познаници су пријављени за војне и цивилне распореде. И већ знају где ће бити њихово место, јер како нам поручују са плаката на аутобуским стајалиштима „Ми имамо то у себи. Ако криза или рат наступи”.

У Шведској су цене значајно порасле, у самопослузи нема артикла који није поскупео барем 30 процената, а стамбене каматне стопе су дуплиране. У сумњичавом уму увек ће се јавити мисао да ли је ово опет скретање пажње са свакодневних финансијских проблема, који неће нестати после короне или окончањем рата.

О томе колика је опасност од кризе или рата реална на шведском тлу, у земљи која није била у рату двеста година, јесте основ за дискусију.

Али је неупитно колико је виши ниво спремности друштва на потенцијалне опасности и ванредне околности од нас на Балкану.

Колико би нама помогло током деведесетих година да смо могли на такав начин да планирамо, да имамо подршку институција да пребродимо тешке ситуације. Ретке су ситуације где се не може нешто корисно научити и потом применити у другим срединама, или како се то каже узети најбоље од свих светова. 

Појединац се сигурно може осећати боље ако зна да је урадио све што је у његовој моћи, као и да постоје институције које имају планове.

Владимир Лукић, Гетеборг, Шведска

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика