Šveđani su spremno dočekali krizu

U srpskim medijima povremeno se pojavi članak koji opisuje situaciju u Švedskoj. Uglavnom su to priče o tome kako Šveđani neće ponuditi vašu decu da jedu kad su kod njih u gostima, da se ne druže sa strancima, da je švedski narod hladan i proračunat i slično.

Ipak, najveće interesovanje srpskih medija, a i mojih drugova sa viber grupa, izazvala je vest je da se očekuju nestašice struje u Švedskoj i da švedska vlada priprema građane na restrikcije.

Ne bih sada ovde istraživao kretanje cene struje koja se u Švedskoj slobodno formira i drastično se razlikuje za domaćinstva na jugu i severu zemlje (do nekoliko puta). Zatim, zašto se isključuju švedski, ali i francuski reaktori? Da li je opravdano potpuno ukidanje nemačkih nuklearnih reaktora? Kako Švedska koja proizvodi struju za sebe i za izvoz formira cene za domaće tržište u skladu sa kretanjima na EU tržištu? Kako cena ide slobodno gore i dole, iz meseca u mesec, i zašto je sada cena struje viša nekoliko puta nego pre dve godine.

Ovde bi izneo neka svoja zapažanja o pripremljenosti društva na moguće krize ili vanredna stanja. Jedna od stvari koje odlikuju švedski sistem je dalekosežno planiranje, što primećujem od urbanizma do upravljanja ekonomijom i državom.

Pre nekoliko godina, pre svih dešavanja u Ukrajini i korone, primetio sam na ulici plakate: „Da li je spreman vaš paket za krizu (krislåda)?” Tada mi naravno nije bilo jasno o čemu se radi pa sam posetio internet stranicu grada Geteborga gde uz video linkove stoji detaljna lista šta je poželjno da svako domaćinstvo spremi.

Kante za vodu, sveće, baterijsku lampu, ćebad, radio s baterijom, papir s važnim brojevima, apoteku, novac u gotovini, itd. Sve što je jednom domaćinstvu potrebno da pregura nekoliko dana u vreme poplava,  zemljotresa, oružanih sukoba, kad prestane snabdevanje vodom, strujom, grejanjem ili se isključe komunikacije.

Za one koji žele da se spreme natenane, postoji i detaljan predlog kako se sve to neophodno može spremiti i nagomilati iz meseca u mesec. Imaju na netu i gotovi „krizni paketi” da se kupe. Šta je spremnost tržišta.

U Švedskoj postoji institucija, Ustanova za zaštitu društva i pripravnost (Myndigheten för samhällsskydd och beredskap) koja mrežom zaposlenih i volontera, koordinira pripreme za vanredne situacije, vrši obuke i edukacije za aktiviste i stanovništvo.

U saradnji sa volonterskim organizacijama možete se prijaviti za obuku, vežbe a potom dobijete i raspored zaduženja u vanrednim situacijama.

Na primer, možete dobiti mesto vozača, pilota, radio operatera, inženjera, rad na životinjskim farmama, Crvenom krstu, civilnoj odbrani, streljačkoj obuci, itd. Najbitniji sektori važni za  funkcionisanje društva pokriveni su ovim umreženim organizacijama i obukama. Kao i krizni paketi i ove obuke planiraju se mesecima ili godinama unapred.

Moje kolege i poznanici su prijavljeni za vojne i civilne rasporede. I već znaju gde će biti njihovo mesto, jer kako nam poručuju sa plakata na autobuskim stajalištima „Mi imamo to u sebi. Ako kriza ili rat nastupi”.

U Švedskoj su cene značajno porasle, u samoposluzi nema artikla koji nije poskupeo barem 30 procenata, a stambene kamatne stope su duplirane. U sumnjičavom umu uvek će se javiti misao da li je ovo opet skretanje pažnje sa svakodnevnih finansijskih problema, koji neće nestati posle korone ili okončanjem rata.

O tome kolika je opasnost od krize ili rata realna na švedskom tlu, u zemlji koja nije bila u ratu dvesta godina, jeste osnov za diskusiju.

Ali je neupitno koliko je viši nivo spremnosti društva na potencijalne opasnosti i vanredne okolnosti od nas na Balkanu.

Koliko bi nama pomoglo tokom devedesetih godina da smo mogli na takav način da planiramo, da imamo podršku institucija da prebrodimo teške situacije. Retke su situacije gde se ne može nešto korisno naučiti i potom primeniti u drugim sredinama, ili kako se to kaže uzeti najbolje od svih svetova. 

Pojedinac se sigurno može osećati bolje ako zna da je uradio sve što je u njegovoj moći, kao i da postoje institucije koje imaju planove.

Vladimir Lukić, Geteborg, Švedska

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika