Селидба

'Согн и фјордови' је једна од 20 покрајина на западу Норвешке. Са око 120.000 становника и површином од око пола Србије спада у слабо насељене. Планине, море, фјордови, реке, језера, зеленило је оно на шта вам застаје дах. Људи су део природе и све је подређено заједничком животу. Киша пада свакодневно али је нећете видети на разгледницама, као ни 20 сати зимског мрака.

После 4 година живота у овој лепоти принуђен сам да се преселим у 'велики град'. Кажем: принуђен, зато што ми тешко пада. Не могу да поредим са патетиком према Србији, зато што није исто. Каријера и посао су на првом месту и ми верујемо да смо овде дошли да успемо (ма шта то значило). Али бити срећан је нешто сасвим друго. Адаптирао сам се колико је то могуће. Људи су за наше појмове поприлично затворени али временом почнеш да их разумеш. Опуштеност и слобода духа их красе.

Грозница суботње вечери, пусте улице радним данима, немешање у туђи живот, необазирање на спољашњи изглед, пријатна конверзација, генетски кодиран осмех – све су то социолошке појаве које изазивају тзв. културни шок.

Негативне особине су им црно-бело виђење света као и посматрање странаца кроз ту призму (утицај медија). Далеко од тога да сам имао икаквих проблема, али карактеризација личности с временом постаје напорна.

...

Док у дискотеци чекам пиво које кошта 7€, водим опуштену конверзацију са једним од домаћих:
- Одакле си?
- Србија.
- Шта мислиш о актуелној ситуацији у Грузији?
- Исто што и ти.

...

Пакујем књиге, дискове и одећу. Успомене пакујем у целофан, искуства у алу-фолију, љубав у плави папир.
Постављам себи питање: Да ли ћу се икада вратити?