Газдарица Мими професионална удавача

Било је то време пред распад Југославије. Ми млађи гастарбајтери скупљали смо се суботом у ресторану „Славонија'' да се дружимо играмо и певамо. После 12 сати ноћу кад и последњи холандски гост заврши вечеру и оде са женом кући, ми би играли, певали и рујно вино пили.

Имали смо и дежурног хармоникаша коме смо на лицу места плаћали коло. Остајали би до касно у ноћ и онда одлазили у своје вилајете таксијем. Многи нису имали ни пребијене паре нити посао али су упорно одлазили таксијем да ови други који су се „интегрисали” у холандско друштво не примете да немају.

На окупу је била цела Југославија, а у коло су се хватили готово сви. На челу је био Славко а до њега су се отимале и цуре и младићи. Славко је био доминантан човек, висок, са угљеним очима а богами знао је да везе коло као нико. Сваки нови који би се прикључио ишао је до Славка. Баш због тога ја сам изабрао да будем вечити кец, ем сам тако независтан играч, ем сам у позицији да све добро осматрам.

Онда је у коло дошла лепа Мими, газдарица кафане. Кренула је ка Славку и одмах су јој направили место до њега. Наступила је као да је Славко њено приватно власништво. Он није имао ништа против на таквом третману, њему је било важно да игра све до зоре. До Мими су дотрчале и њене пратиље, две плавуше које су изгледале као да су сишле са неког рекламног паноа.

Прилетео је и други хармоникаш и ухватио се до лепе газдарице, покушавајући да чврсто држи плавуше, кажем плавуше јер су оне играле компактно али не моравац него неку, назовимо словенску варијанту. Вечерас смо имали први пут два хармоникаша, нашег сталног Цигу из Београда и овог младог Сарајлију који му је асистирао.

Сарајлија је играо усправно и елегантно, готово исто као Славко и непрестано гледао у Мими заљубљено и опчињено. Кад би год погледао лепу Мими она би се намрштила и одмах окренула главу ка Славку, тако јој се лице изведрило.

Те ноћи је био пун месец. Ноћ је била кристална, лепа и чиста као бакин ћилим. У сали где се вило коло осећао се велики младалачки набој само што није експлодирао. Сарајлија је све мање свирао а све више ускакао у коло, и увек до Мими.

Ја сам их први напустио у пола три ујутру. Не зато што сам био кец већ зато што за петнаест минута имам задњи, ноћни бус до Александра (стана у новом предграђу Ротердама). У аутобусу сам помислио на Сарајлију јер ми упао у око као једини момак који те ноћи није пио алкохол и који је у суштини маркантнији и виђенији од Славка, па ми је било чудно зашто га она овако игнорише.

Због оваквих забава и честих излазака у дискотеке, ноћне клубове, намерно сам изабрао посао који радим само поподне од 15 до 23 сата. Холандија је идеална за овакве „птице” као што сам ја. Следећег дана сам се пробудио весео и чио. Схватио сам да правим грешке јер излазим само у холандске биртије и дискотеке.

Добро је дружити се са нашим народом и због језика и због осмеха а богами и због хармонике. Све се може променити у животу, и капут и вечера и стил али српски ритам остаје до суђеног дана. Без њега и нема живота.

Посао ми је био у Хауди, граду удаљеном од Ротердама око 26 километара или 20 минута возом. Са мном је радила Ремиза из Сарајева која ми је препричала вести са телевизије.

Сарајлија је око пола пет ујутру убио ножем лепу Мими и обе њене 'пратиље' плавуше. Читава чета полиције је стигла у 'Славонију' и спречили даљи пир помахниталог младица.

У ствари он је лепу Мими доживљавао као своје власништво јер јој је платио 10 хиљада гулдена за папире (женидбу) да би могао да остане у Холандији. То су били позамашни новци у оно време.

Мими то није било довољно. Она се већ тако удавала више пута и од тог новца отворила је кафану. Није могла да чека више од пет година да он добије стални боравак, већ га је изневерила после две године, склапајући брак са Славком.

Плавуше су у томе биле само колетерална штета. Опрости ми боже на овом изразу, рече Ремиза и оде у другу салу на свој посао.

Било је то време кад је словеначка територијална одбрана правила она посрнућа са младицима ЈНА. Све нас је то дубоко шокирало. Прво, зато што су Словенци највише профитирали од свих у таквој Југославији и друго ми (бар Срби) смо их искрено волели.

Хоћу рећи сви народи и народности у Ротердаму, од тада су се повукли у своје националне вилајете. Своје клубове, цркве, џамије... Тако да више ништа нисмо чули како је завршио Сарајлија и шта су видели присутни сведоци.

(Ко себе види у овом догађају одговорно тврдим да је свака сличност случајна.)

Торнадо, Холандија

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика