Три моје Фатиме

Пењем се уз степенице зграде у којој станујем носећи кутију шећера у коцки. Шта ми би, зашто сам тражила шећер у коцки? Обзиром на моје године добро је да сам се уопте сетила шта сам хтела да купим.

Гледам паковање шећера и сећам се сунчаног дана, широм отворених врата кроз која улази сунце и обасјава целу собу,  а двористе пуно пролећног бехара.

То је кућа Фатиме која ме је чувала још у раном детињству. Сећам се дивне жене, снажних руку, јаког стаса, једва чујног гласа, са густом риђом косом и лицем пуним пега. Њена кућа била је на обронцима Сарајева, мислим да је била на Бистрику.

Трошна кућица, слична многим које сам у то време виђала у махалама и веома необична за мене која сам живела у центру града. На подовима чисте даске чисте, беле од честог прања, прекривене уредно постављеним поњавама.

Фатима у димијама развија питу и припрема ручак за њену децу, моју сестру и мене. Фатима је у ствари долазила код нас и чувала сестру и мене, док су родитељи били на послу. Не могу се сетити зашто смо тог гана били код ње у кући.

Кад је пита била готова Фатима је поставила софру а ми дјеца смо седели на поду и јели. То је за мене било необично. Она се сместила на праг осунчаних улазних врата. Запалила је цигарету и пила кафу са коцком шећера. У то време кафа без цигарете била је незамислива.

Друга Фатима коју сам упознала такође је чувала сестру и мене. Нежна, тиха и вредна, али није личила на Фатиму са Бистрика.

Имала је тамнију пут и дугу тамну косу покупљену у реп. Сећам се великих, црних и благих очију у којима се увек скривао смешак.

Старо сумерско веровање које каже: „Очи су прозори душе" - као да је настало због ње. Сваки дан када би се мама после радног дана вратила кући њих две су пиле кафу. Та кафа мами је значила много, да се одмори од рада у школи и почне са обавезама у кући, а за Фатиму је то био крај радног дана.

И опет кафа уз коцке шећера, али Фатима је зналачки умакала коцку шећера у кафу, таман толико да се коцка не растопи него да остане пола коцке за остатак кафе. Увек ми је било интересантно како су те жене знале да умоче коцку шећера у кафу онолико колико је потребно да прегризу шећер до пола, а другу половину полако оставе са стране.

Виђале смо се још много пута у животу. Фатима се удала, стекла породицу, супруга и прелепу кћерку, великих тамних очију.

После много година, када сам постала мајка два дивна сина, а моје породиљско боловање ближило се крају, требало је да почнем да радим. Морала сам наћи неког ко ће се бринути о деци док сам на послу. Распитивала сам се код пријатеља и једнога дана на вратима мог стана појавила се она - моја трећа Фатима.

Била је то девојка, скоро девојчица, млада, лепа и враголаста, али довољно одговорна да може бринути о деци док нисам код куће. Како сам касније сазнала, напустила је школу и радећи код мене помагала је родитељима, штедила себи џепарац и сањала о томе да ће се једног дана удати.

Фатима је била веома поштена, увек тачна и вредна девојка. Приметила сам да се припремала за удају јер је одлично кухала, а то је у нашем народу важна особина за једну удавачу. Морам бити искрена и признати да сам од ње научила како се развија пита и прави босански бурек.

Деца су толико уживала са Фатимом да сам често по повратку са посла налазила њих троје како мирно спавају одмарајући се од дневних „лудацања". И наравно, да не би прекинули традицију и ми смо често на балкону пиле кафу са коцкама шећера.

Ову причу посвећујем Фатимама које су осунчале моје детињство и детињство мојих синова. Две Фатиме више нису са нама, жива је, а надам се и здрава, моја трећа Фатима. Удала се, има децу, живи негде у Босни.

Ја сам данас држављанин једне друге земље. После свега што смо доживели у рату и после рата, надам се и хоћу да верујем, да у мојој бившој домовини још увек постоје Фатиме које осунчавају нечије детињство.

Шта значи име Фатима

Име Фатима у пренесеном значењу је смерна и суздржана жена, она која штити децу од зла и учи их доброти и врлинама, жена која дочекује новорођену децу на овом свету и одређује им судбину.

Фатима се звала најмлађа кћи Посланика Мухамеда. Божији посланик је рекао: „Фатиму сам Фатимом назвао да би истину од неистине и неистину од истине одвојила."

Мирјана Панић Тарабулузи

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика