Америчко разумевање српских прилика

Четвртак, 12. фебруар 2009.

На данашњи дан пре двеста година, рођен је Чарлс Дарвин. Због тога нам је на почетку часа америчке историје, професор поделио копије чланка из новина, од пре три године, у коме је описана намера школског одбора града Рио Ранча, да у школама забране учење Дарвинове теорије. Објашњење је било, да се многи ученици изјашњавају као страствени католици и да се учењем такве теорије угрожавају њихова људска права. Ситуација је била посебно компликована јер је школски одбор био сачињен од три човека, од којих су два били свештеници и професори из средње католичке школе. Одлуку о укидању Дарвина поништиле су више њумексичке и федералне власти.

Већ трећу седмицу за редом, на овом часу, имамо породичне презентације. Прошлог петка, професору сам рекао да немам сав материјал који је он излистао као неопходан. Препоручио ми је да, као и остали ученици на размени којима је предавао, направим презентацију своје земље. Одмах сам му рекао да ми се идеја свиђа.

Тако је данас дошао ред на мене. На почетку сам поменуо и да смо ми у Србији, недавно, такође имали проблем са Дарвином, али да га ипак и даље учимо. По молби, укратко сам прешао преко средњовековне историје, што би професор рекао, да осете то време до којег америчка историја не досеже. Реакције и питања очекивано су стизали на појмове: манастир, династија, турска освајања, православна црква. Која је разика између манастира и цркве? Која је разлика између турског освајања и Холокауста? Која је разлика између католика и православаца?

Од тренутка када су Турци поражени па до средине двадесетог века смењивале су се две династије. На брзину сам поменуо познатог Гаврила Принципа и покушао што пре да дођем до Другог светског рата, теме која их све интересује и о којој тренутно учимо, али су ме зауставили. Нека питања су ме и прилично изненадила. Која је разлика између српских Обреновића и Карађорђевића и америчких Републиканаца и Демократа? Рекао сам им да је једна сигурна разлика у дужини времена током ког су се смењивали на власти.

Стигао сам и до Тита и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и питања: у чему је разлика између социјализма и комунизма? Када су схватили да је Титова социјалистичка Југославија била комунистичка земља, запитали су: зашто САД нису биле против комунизма у Југославији и откуд толико слика на којима се Тито грли са америчким председницма? Господин Еберхарт је подигао руку и замолио ме да одговори. Он, као и увек, има добра објашњења:

-Америка је тада рекла: јесте, Тито је комуниста, али није ни на руској ни на нашој страни, па боље да нам буде пријатељ такав, него непријатељ са Русијом иза леђа.

Питања су се низала, а свако је било логично и неочекиваније од претходног. Како се историја ближила садашњости, било ми је све теже одговарати. Чему цепање Југославије? Чему Милошевић? Чему бомбардовање? Чему рат у Босни? Зашто је Косово проблем? Јсте ли ви данас демократска земља? Која је разлика између премијера и председника и ко је од њих важнији?

Потом су на моје велико олакшање, питања почела да одлазе на другу страну, далеко од политике. Где си купио те патике? Шта ти си највише свиђа у Америци? Би ли волео овде да живиш? Где су лепше девојке? Са колико година смете да конзумирате алкохол? Има ли пуно трудних девојака по вашим средњим школама? У које си све земље путовао? Шта у Србији мисле о нама? Воле ли у Србији Обаму? Шта ви тамо једете? Имате ли Кока-Колу и ,,Мек’’? Је ли тамо скупље живети? Шта је најчудније што си овде видео? Шта ће ти недостајати кад се вратиш у Србију?

– Недостајаће ми неколико пријатеља, ,,Хершис’’ чоколада, брза мексичка храна ,,Тако Бел’’ и ,,Карлс Јуниор’’ хамбургери.