Таг: канада мз

Да ми је пре 20 година неко рекао да ћу отићи из Београда и живети у неком другом граду ја бих се слатко насмејао. Данас сам већ 15 година становник Торонта и канадски дрзжвљанин. Питање на које многи од нас траже одговор је када престајете да будете “београђанин” и постајете “лондонац”, “сиднејац” или “торонтонац”? Одговор сам добио већ првих...

Био је то за мене само још један депресиван дан у Торонту. Узео сам дан неплаћеног да бих ишао на интервју за неки нови посао. Био сам већ шест месеци у Канади и радио четири месеца као технички цртач на првом послу који сам нашао. Кад сам стигао у Канаду дочекао ме је школски друг који је овде већ био староседелац и помогао ми неизмерно тих првих дана. Тај дуг му никад нисам вратио, али сам га...

Често читам на страницама онлајн "Политике" како су српски политичари наводно неодговорни према бирачима, како је српска политичка елита незрела, како имамо сувише странака, како су у Србији очекивања бирача изневерена и слично. Само да уђемо у Европску унију, по неким колумнистима и читаоцима, и све ће одједном постати одговорно и уређено. Дајући себи песничку слободу да Канаду...

“А кад сте задњи пут били кући?” питање је којим се овде у Канади започиње разговор између Срба који су се тек упознали. “Одавно“ одговарам ја и наравно настављам спремно знате, дете, школа, кућа и наравно мачка, јер ни њу нема ко да чува, јадну. Муж ми је Канађанин, већ се увелико навикао на гибаницу и чорбаст пасуљ, као и на српску ташту, која ето остаде код нас само...

Неко ће ово назвати носталгијом, ја не бих. Сложићемо се да свако своје успомене носи са собом, па кад се зацрне облаци изнад Калгарија, када зима покаже своје зубе и спусти температуру на тридесет испод нуле... бррррр. Једино што помаже на таквој зими је топло вино или топло сећање. Има једна кафаница у Земуну о којој бих волео да вам напишем нешто. Налази се, па не баш на кеју, али ту нешто...

Ма знао сам ја и пре одласка у иностранство да ће ми, између осталог, наша храна можда и највише недостајати. Са породицом и пријатељима се чујем пар пута недељно, а скоро сваке године ми у посету стигну најближи из Србије. Књиге на српском увек могу да купим или да одштампам преко интернета, а понекад замолим неког ко долази из Србије да ми донесе шта ми треба. Кад се баш ужелим, увек могу да...

Пријатно јутро са понеком капи кише водило ме је на место састанка одакле ћемо се превести до почетка планинарске стазе. Ово је био мој први излет са “Планинарима Северне Обале" (планинарским друштвом из Ванкувера у Британској Колумбији, у Канади). На излет је пошло двадесетак планинара. Прво изненађење било је везано за њихове године. Сигурно две трећине групе били су између 50...

У моме сјећању остат ће за увијек уписана поља сунцокрета, небо и азурно плаво море моје земље. Све до данас ме прате мириси мога дјетињства, глас моје мајке и руке мога оца…Сарајево, град у коме сам рођена, са својим улицама заувијек „забрањеним” за моје кораке. Као у сну слике које се нижу, једна за другом... рат, моја породица, страх од смрти, Црвени крст…неко ми...

Решили да бежимо из Србије и то главом без озира. Били смо љути и бесни што издржавамо казну за неке друге који су се лепо опарили захваљујући својим злочинима. Били смо добра деца, завршили високе школе, трудили се, радили и нисмо имали ништа. Били смо робови новопечених газда и заточеници туђих одлука. Имали смо само снове и жељу за нормалним животом, који нисмо могли да имамо. Уз више среће...

Сваки човјек у себи носи свој свијет један једини и непоновљив. Свако има своју животну причу сличну а потпуно другачију од других. Заједничко већини нас је то да нисмо свјесни како брзо живот пролази и како мало човјеку треба да буде срећан...На почетку рата '92, мене потпуно неприпремљену и за рат и за смрт задесише трагедије у породици. Покушала сам са сином проћи достојанствено кроз тај...