Таг: данска мз

Често ми, ових дана , пада на памет реч „еманципација”. Чак сам листала и Вујаклијин лексикон у нади да ћу наћи одговоре на своја питања. Остадох још збуњенија… Понекад ухватим себе како поредим своје васпитање и животне ставове са својом околином. Или боље реци, девојкама и женама из своје околине. И онда размишљам да ли је моје понашање последица мог балканског порекла и традиционалног...

Доселили смо се у Данску пре нешто више од 6 година. Пуно кофера и два бебирона у рукама. Сад су то већ велики момци. О Данској нисмо знали ништа више од података које смо могли да прочитамо на интернету. Никога ко овде живи нисмо познавали. Пошли смо са главом пуном савета и прича које је неко од некога чуо, како је ово земља хладних, дистанцираних људи и како ће бити јако тешко да се...

Скандинавија је, људи моји, рај на кугли земаљској. Или, прецизније, да парафразирам једног мог овдашњег професора, дођоша из Аустралије: „Ако се навикнеш на климу и порезе, ово овде је заиста рај!“ Хајде да почнемо од пореза. Ограничићу се на Данску, пошто њихове пореске законе сасвим добро знам, мада је слично и у свим осталим нордијским земљама. Основни порез је 37%, већина обичних људи...

Читам ову рубрику са великим интересовањем, морам да признам, иако бих, наоко, то исто време могла и паметније да потрошим. Али пошто се готово свакодневно враћам да видим да ли се појавио неки нови чланак или нови коментар, могу само да закључим да ме се оно што овде пише тиче више него многе друге ствари које се дешавају по белом свету, па чак и у мојој непосредној околини. И сама себи...

Састојци овог текста, баш као и у неком прелепом јелу, су: један живот, две земље, „x“ београдских девојака, „y“ данских девојака – где је „y>x“, и љубав према женама – неко би то назвао еротским набојем. Имена су цензурисана од стране писца. Мој велики идол је дански романописац, песник, ТВ-коментатор са Tour de France, филмски редитељ и познавалац жена, Jørgen Leth. У знак протеста...

Људи су свуда исти, само су понегде мало "истији" ... Улазим јуче у кухињу на послу, пред сам крај радног времена. Тамо стоје Улрик, секретар, Кадија, хаузмајстор, Стиг, Кадијин помоћник и Пеле, колега из суседног оделења, стојећки пију кафу, нешто причају и изгледају много срећније него што је уобичајено за место и време у којима се налазе. Улрик, са озареним изразом на лицу, погледа у мене,...

Општи случај: Где год да путујемо, где год да се селимо, главу своју са собом носимо. Из општег случаја неизбежно следи појединачни: Где год да путујем, где год да живим, драга ми (луда) глава верно ме прати. Али да пређем на причу. Прва слика, пре много година, тесан београдски стан мојих родитеља. Јавља се моја старија ћера: „Мама, хоћу мацу!“. „Ма хајде, само нам маца још фали“, кажем ја,...

Сећате се вероватно Микија Рубирозе из серије ”Грлом у јагоде”. Дајем главу ако већина нас која је отишла на запад не мисли о себи као о модерном Микију Рубирози – бар ми који смо оставили Београд. Вратићу се на то мало касније. Мене је судбина одувала на хладни север, у „трулу краљевину“ Данску. Да је труло – није, да је хладно – јесте. Хладно је и...

Флотел „Еуропа“ постаде наш нови дом... на неодређено време. Пет спратова... на сваком спрату 72 кабине... у свакој кабини у просеку трочлана породица... 1080 душа... 1080 живе чељади који хоће да једу... да спавају... да перу веш... да дишу... 1080 глава са босанских планина... села и градова... смештено у центру Копенхагена, главног града Краљевине Данске... а бекнут' Дански не...