Скандинавска клима

Скандинавија је, људи моји, рај на кугли земаљској. Или, прецизније, да парафразирам једног мог овдашњег професора, дођоша из Аустралије: „Ако се навикнеш на климу и порезе, ово овде је заиста рај!“

Хајде да почнемо од пореза. Ограничићу се на Данску, пошто њихове пореске законе сасвим добро знам, мада је слично и у свим осталим нордијским земљама. Основни порез је 37%, већина обичних људи плаћа око 48% примања порезницима, а порез на „висока примања“ је 60%. Тако, у пракси, готово сваки прековремени рад или рад по уговору опорезује се са 60%.

Само још једна напомена о порезма, па доста на ову тему. Кад се пред изборе нађе нека партија која обећава смањивање пореза, најчешће буде експресно ућуткана питањима: „А одакле онда мислите да финансирате... (следи подужи списак смислених активности које држава треба да финансира)?“ Имам утисак да се Скандинавци рађају са геном за плаћање пореза, јер за све ове године нисам нашла никога ко би се озбиљније жалио на њихову висину.

А тек код климе морам да се ограничим на Данску. Норвешка, за коју је читатељка, докторка Милица Петровић питала (па ме тиме и подстакла да напишем овај чланак), баш је дугачка - раздаљина од севера до југа Норвешке отприлике је иста као и од југа Норвешке па до Сицилије.

Неколико норвешких градова је иза поларног круга, што ће рећи да лети тамо Сунце никад не залази, али зато зими не излази месецима. Чула сам (али само чула) да лекари могу да склопе уговор да 2-3 године тамо раде, уз изванредну зараду и пореске олакшице - то је опција популарна међу младим данским лекарима, нарочито брачним паровима - тако могу да стекну солидан почетан капитал за остатак живота. Била сам само у Бергену и Трондхајму децембра - било је мрачно и хладно, али не и непријатно. По стрмим и завејаним бергеншким улицама било је много бициклиста - лампа, слична рударској, на чело, добра одећа и мишићи, и проблем превоза решен. Није то од нужде, Норвешка је најбогатија и најсређенија земља на свету - то је начин живота. Свака им част!

Птице на замрзнутом језеру код замка Фредериксборг (фото Јонас Нилсен за sxc.hu)

А сад о клими. Популарна данска „староградска“ песма каже: „Данско лето, обожавам те, иако си ме толико пута изневерило“. Дакле, лета су... Па, ако не лије киша, дивна... Температура 22-25 степени, ни топло ни хладно, можете да се обучете како вам воља, може чак и да се окупа у мору - Копенхаген има дивну плажу, и по изгледу и по величини сличну београдској Ади (нисам рекла сличну и по температури воде!), као и неколико мањих градских плажа на унутрашњим каналима, врло близу најужем центру - поносе се тиме што је вода чак и ту сасвим чиста (рекла сам „чиста“, а не „топла“). А западна обала Данске, атлантска, рај је за сурфере и све могуће спортове у којима се користи било шта на једра - Данска зарађује врло много од „морског“ туризма, нарочито је популарна међу Немцима.

А ако крене киша... Крене да пада јуна, настави јула, једва посустане августа... „Ми имамо две зиме“, кажу Данци кад летње време заиста почне да малтретира - „Ону сиву и ону зелену“. Али, ако набавите летње гумене чизме од бар 100 евра, и добро кишно одело, које неким чудом зауставља и ветар и кишу, али се у њему не упарите од зноја, за неких 200-300 евра - тад чак и по најгорој летњој киши можете да возите бицикл и да будете напољу. „Нема лошег времена, има само неодговарајуће одеће“ једна је од омиљених локалних изрека.

Ипак, чак и најкишнијих лета, киша најчешће стане предвече. У поноћ јуна или јула небо је божанствено тамно-плаво, а некако прозрачно и високо, није ни топло ни хладно, бесконачно је пријатно седети напољу. Скандинавско летње касновечерње небо треба видети! Па већина људи то и ради.Седи се напољу, у башти или парку, пале се роштиљи, пеку се виршле, кукурузи и сво остало месо и поврће, а помињу се и рецепти за воћне ражњиће на роштиљу. Крајем августа свима је већ доста „напољских“ активности, али тад већ почиње школа и припреме за мирније доба године.

Проблем са зимом у Данској је што је најчешће - баш сива. Није хладно, температура ретко пада испод нуле (Голфска струја стиже до западних обала Данске, тако да је овде клима блажа него што би се дало закључити погледом на географску ширину), али се деси да се Сунце буквално недељама не појави иза облака, чак ни у оно мање мрачно доба дана, негде од 9 ујутро до 3 поподне. У остало време је и тако иза хоризонта. Снег не пада баш сваке зиме, а и кад падне не задржи се баш увек. У последњих десетак година биле су 2-3 баш снежне зиме, ако се добро сећам.

(фото: sxc.hu)

„Шта је твој пројекат за ову зиму?“- често се чује међу пријатељима у јесен. Понуда је огромна - разноразне спортске активности за све узрасте - бакице од 75 и кусур година у теретани или на гимнастици пре су правило него изузетак, курсеви свих могућих хобија (сликање, шивење, керамика, поправљање намештаја, кување обичних или егзотичних јела...), курсеви свих могућих страних језика, литературе, филозофије, психологије... Ама, заиста за свакога има понешто, и то по сасвим приступачним ценама. Од елитније културе, ту је мноштво музеја, концерата и позоришта, али то су најчешће прилично скупа задовољства - додуше, вреде, никад ми се није десило да за нешто платим, па ми остане онај горак укус у устима „Ух, узеше ми паре ни за шта“.

Још једна омиљена зимска активност потомака Викинга су, наравно, путовања, и то у јужније крајеве, често и на јужну полулопту. Ух, како пријају Сиднеј, Сао Паоло или Истанбул кишног новембра или сивог фебруара - а ни француска, аустријска и италијанска алпска скијалишта нису за потцењивање. Тако, ето, уз неку занимацију унутра и понеко подуже путовање, а такође и уз много алкохола обичних викенда, некако се презими зима.

Е, сад, овако је у Данској, која је најјужније и најравнија је. Пут ме је, као што већ рекох, нанео и у Норвешку (Берген и Трондхајм) усред зиме, било је препуно снега, исто тако и у Стокхолму, а у Финској, близу поларном кругу, била сам маја. Трава се тек појављивала, а рекли су ми да је зими нормална температура -35!

Па како сам се ја, такорећи чистокрвна и топлокрвна Балканка, навикла насве ово? Поштено речено, прву зиму нисам ни приметила, имала сам превише посла да бих се замајавала мраком.

Друге ме је поприлично треснуло депресивно време (и не само време) - а онда сам укапирала да у староримској изреци: „Кад си у Риму - буди Римљанин“, или, преведено на српски, да нас цео свет разуме: „Куд сви Турци - ту и мали Муја“ има становите истине - па сам почела да копирам домороце. И, да видите, заиста нема лошег времена, него само неодговарајуће одеће!

Добродошли у скандинавски рај - ако мислите да ћете моћи да усвојите изјаву оног мог професора са почетка текста, биће вам лепо!

Олга, Данска

...........

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.