Таг: београдска недеља

Удаје нам се мила Мићица! За свог друшкана званог Дућица! Ми, њени најдражи, изгубили већ сваку наду: еј, целих шест месеци се забављају, а никако да стану на „луди камен”! Мићица додуше стала чим су се упознали – заљубљиво наше мало – али он... Само једном ногом закорачио, никако и другу да попне. Почела нагађања: да га не боли нога, да се то Дућа не предомишља, можда нешто мути? „Гарант је...

Удружили се Лепа Ката, Поспани Цвија и ја да се жалимо синдикату. Рачунамо, имамо ко да нас заштити од неправде на послу. Па ваљда смо и ми припадници некаквог радничког покрета! Кати шеф не дозвољава да користи годишњи одмор кад јој падне на памет: „Да ли сте ви, нафракана госпоице, чули да је најновијом систематизацијом драстично смањен број извршилаца? И ко ће уместо вас да шљака ако...

Кад год не­мам на­ме­ру да ре­шим не­ки про­блем, ја са­зо­вем ко­ми­си­ју! Чла­но­ве по­ро­ди­це по­де­лим у рад­не гру­пе за ово и за оно, нек се за­ба­вља­ју за­да­ци­ма, а ја – пред­се­да­вам! Вр­тим пал­че­ви­ма, ше­там око сто­ла, као ду­бо­ко раз­ми­шљам, не би ли „ко­лек­тив­но те­ло” уви­де­ло да се пре­да­но ба­вим шка­кљи­вом ма­те­ри­јом. Иако ова­квим на­чи­ном ра­да ни је­дан...

Ма­чак До­бри­во­је и ја ба­че­ни смо на ди­је­ту. Та­ко нам пре­су­ди­ла „гђа 3 у 1” – мо­ја су­пру­га, ње­го­ва га­зда­ри­ца и на­ша Ин­кви­зи­тор­ка. – Ба­ци­те ка­ши­ку на пет­на­е­стак да­на, шта вам фа­ли! Ка­ко ће­те да ис­тр­чи­те „Тр­ку за­до­вољ­ства” ако ма­ло не смр­ша­те! – за­кљу­ча­ла ку­хи­њу и шпајз од­мах по­сле Ус­кр­са. Вра­та оми­ље­них нам ода­ја пе­ча­ти­ра­ла во­ском и...

Под стресом сам! Дошло време за отапање фрижидера! Будући да наш застарели модел подсећа на државу – мало-мало па заледи! – за мене као кућног вођу не постоји ништа горе од ове „унутрашње...

Свештеник нам пре неки дан најавио још један брзи Ускрс. Протрчао кроз наш стан као да обара рекорд за Гиниса. Издиџејисао молитву на „78 обртаја” – освештао водицу за невероватних 45 секунди! – и наставио даље кроз парохију да јури резултат, а нас оставио да се у чуду крстимо. Какав свештеник – таква и паства: и ми смо усвојили девизу „време је...

И ове године уочи Ускрса позвао ме пашеног Жиле у викендицу, на „пролећну уживанцију”: – Наштимуј гитару и дођи са породицом код мене на плац у петак. Клинци ће два дана да се играју у шумском рају, сестрице да уживају у космајском ваздуху и шетњи, а ти и ја ћемо уз пивце да роштиљамо и „обнављамо” легендарне хитове... Поштујем Жилета – он ми је ем...

Обузела ме лото манија! Као трунчицу, носи ме бујица општееуфорије право у „сливник” – пред шалтер Лутрије у Нушићевој. Кад ја тамо, а оно вртлог довукао још гомилу лотомана. Истресају новчанике. Бацају паре у „решетку” испод које се дно не види. Само прстићи државе вире из црне рупе. Довлачим кући свежњеве листића. Прецртавам поља. Иксирам квадратиће. Набадам...

Наоштрио се ја да посетим сајам аутомобила, што рекли организатори – „кар шоу”! На изложби четвороточкаша последње генерације изабраћу шта ћу једном возити, кад наш „југић”, далеко било, заувек стане и пошто прође економска криза, уђемо у ЕУ и кркне ме нека озбиљна лова. Треба спремно дочекати тај важан животни моменат! – Ехеј, човече, приземљи се! Тебе је...

Да смо син и ја ушли у опасну, предосмомартовску седмицу, било ми је јасно у понедељак кад сам у слушалици зачуо прија-Љишин глас: – Примаријускиња др Лилијана Павловић овде, дечаче. Је ли моја експерткиња код вас? – Прија Љ-љ-љи-шо... баба је у ш-ш-шетњи на Ду-ду... на-ву. Доћи ће о-о-око ш-ш-шест – муцам. Грло ми се суши. Стеже. Врти ми се у глави. Мој „мушки...