Таг: Љ. Стојадиновић

На други дан Свете Петке 1999. године срео сам Ратка Младића последњи пут. Десетак корака за њим дискретно је корачао пратилац нимало импресивног изгледа и држања. Причали смо о обичним стварима: разменили бројеве телефона. И никада се више нисмо чули. Али, на крају разговора који је трајао 10 минута, Младић ми је дао одговоре на нека питања која нисам поставио. А нисам ни морао да их...

Понекад је јако забавно слушати образложења првог министра српске владе. Не може се појмити шта је у његовом јавном ставу прече: сурови реализам или апстрактни оптимизам. Али резултати српске економије и снага динара у томе не могу се ни наслутити у премијеровим бајкама нити у гувернеровим академским есејима. Јуче сам на миријевској пијаци чуо најсажетију анализу нашег посртања, да не кажем...

Почетком овог маја српски новинари су у Пионирском парку изнова „громогласно заћутали”. Дан посвећен слободама медија протекао је у рутинској аутоцензури, као и сваки други. Из света су стигле оцене да српски новинари нису сасвим дотакли дно неслободе и сиромаштва, али да су сасвим близу. И то није крај, после долази муљ. Бадава упоређивање са годинама деведесетим, када нам је један Вучић...

У марту лањске године председник Тадић беше жустро проговорио против организованог криминала. Његова је одлучност била на максимуму, па је изгледало да су српски кумови без шансе. Јер не би се шеф државе оглашавао тек тако. Дан или два после њега, министарка правде Снежана Маловић упорно је тврдила како од државе јачих нема, па макар то био и Шарић, успешан пословни човек затечен овде са...

По повратку из Париза, председника Тадића чекало је вапијуће писмо, у невољи уједињених новинарских удружења. Нешто не верујем да ће президент бити потресен опасним дефицитом слободе штампе и говора у Србији. Осим ако му неко са севера не замери на пузајућем економском затирању новина и новинара. А тако се, на прилично подмукао начин, гуши илузија о неким, тек освојеним људским слободама. Писмо...

Војска је поново вратила свој углед међу Србима, који је заслугом разорне политике губила деведесетих. Данас је поново на челу институција са највећим угледом у друштву. Војнички агитпроп је створио умивену, скоро идиличну слику оружане силе, не успевајући и не желећи да отклони неизбежне стереотипе као што су показне вежбе и пратећи војнички пасуљ. Недавно, на Ушћу, стотине грађана је стајало...

Чули смо да је Мишковић продао Макси, и да ће се тај монополски ланац мегамаркета звати „Делез”. Са свог миријевског прозора гледао сам јутрос велику зграду маркета, очекујући да Белгијанци, за разлику од нас, раде и ноћу, и да ћу видети ново име. Али изгледа да фирмописци још нису стигли да намалају промене. Могуће да на тај начин наш живот постаје садржајнији, јер се без трговине, естраде и...

Србију чека занимљиво, а можда и драматично пролеће. Некакав муфтија прети египатским расплетом у Новом Пазару, а можда и у Београду. Динкић је уздрмао владу, али се она некако држи. Видели смо како се министри раздрагано смеју и тапшу по раменима. У свему су једногласни, милина једна. Колубарска афера је све мистериознија и мрачнија, редови за народне кухиње све дужи, а сваки трећи изгладнели...

Просветари још кваре влади ове идиличне ледене дане. Тврђи су него што се мислило, и министар Обрадовић брани се од стварности општим местима. Сувише дуго и сувише много је празних учионица. За то време, премијер је однео око десет кила одговора на питања Европске уније. Има тамо и један популистички анекс, под креативним насловом „Народ се пита”. То је можда неопходна демократска нијанса, која...

Једне вечери, пре неколико година, гледао сам Динкића у „Монетарном удару“. Свирао је гитару, а можда и певао. Његове су везе са музиком чврсте и данас као и пре, док је писао капитално дело „Економија деструкције“. Многе му певачке звезде долазе на ноге, више се и не броји колико је дискова потписао човек који је једно време парафирао и папирне српске новчанице. Ма шта мислили о њему, Млађан...