Munira i Ante

Balkanska krčma je jedna neistražena tvorevina puna mračnih odaja  iz kojih, s vremena na vreme, prilikom proslave kakvog jubileja ili obljetnice, iskoče utvare pune mržnje, nasilja, primitivizma i laži. Kad neko u toj tami iznenada uždije varnicu svaki put, umesto  dobrosusedskog licemerja, pojave se izobličeni likovi koji tačno znaju ko su im zakleti neprijatelji po difoltu.

Deceniju i po slušamo kako smo se promenili, a naše prve komšije još više. Hrvati su prihvatili zajedničke evropske vrednosti, ušli u EU, Srbima ne lome vozila na letovanju, čak im više ne smetaju ni ćirilične table (barem one koje nisu do sada razbijene). U Istri se u pekari slobodno može tražiti hleb, a ne kruh...

S druge strane, i Srbi su se promenili: ne zaziru od odlaska u širokorasprostranjene hrvatske dućane po Srbiji, odlaze u Dalmaciju ne skidajući tablice, goste Zagrepčane koji vikendom dođu da vide šta je pravi život. Na beogradskim splavovima.

Ta komšijska idila, začinjena gomilom političkih fraza i građena duže od decenije, srušila se za svega dva dana „Oluje”.

Ovog kolovoza Hrvati su odlučili da dostojno obeleže dve decenije od etničkog čišćenja više od 200.000 njihovih sugrađana. Organizovali su parade u Zagrebu i Kninu, svečano otkrili spomenik Franji Tuđmanu, pustili golubove mira i sve začinili Tomsonovim koncertom.

Srbi, posebno oni što su planirali da letuju na Jadranu, bili su zatečeni i zbunjeni: da li je to prava slika Hrvatske ili ona sa bilborda, zemlje od 1044 otoka.

Predsednica Udruženja „Majke Srebrenice” Munira Subašić, koja bi trebalo da predstavlja simbol, ne samo srebreničkog stradanja, otišla je u Knin, valjda da bi tako pokazala solidarnost sa stotinama hiljada nesrećnika beskućnika koji su proterani iz svojih domova.

Teško je razumeti ljudsku bol. Naročito majčinu. Ali ako se ona upregne u političke igre pretvara se u tragikomičnu šaradu.

Zar majke ubijenih u „Oluji” nemaju srce kao i one iz Srebrenice?

Munira je u Kninu, koji je odjekivao od Tomsonovih pesama i ustaških pokliča, rekla da joj je Ante Gotovina omiljeni general. Verovatno je iskrena. Možda joj je Naser Orić draži, ali on nije general.

Naser je drag i Bakiru Izetbegoviću koji je pretio da će otkazati manifestaciju u Potočarima ako se Orić ne pusti na slobodu. Važan je pijetet prema žrtvama, ali je Naser važniji. Posle napada na Vučića i partije šaha na Kalemegdanu, teško da su i Vučić i Izetbegović za pet sati promenili svoje poglede na komšiluk. Naročito jer obojica znaju za balkansku krčmu.

Red bi bio da konačno neko upali svetlo u ovoj krčmetini. Ne da bi opet svodili stare račune iz ovog ili onog rata, nego da se više ne foliramo i međusobno lažemo. Da stvaramo paralelne svetove utopljene u mitove i obmane. Jer se do sada takva praksa pokazala kao pogubna.