Brdo narodnih junaka ili prorokovih izaslanika

Prilikom boravka u Ufi trudio sam se da što više upoznam ovaj grad i njegovu istoriju. Moje interesovanje za istoriju svidelo se domaćinima. Mi koji smo radili u Ufi retko smo odlazili izvan grada a o Baškoristanu smo malo znali.

Vlasnici stana u kome smo supruga i ja živeli, predloži nam jedne nedelje da obiđemo neka interesantan mesta u ovoj nepoznatoj i lepoj zemlji. Bilo je leto i iskoristili smo priliku da uživamo u pejsažima Baškortostana. Prelepa brda (kurgani) izgledala su nestvarno a videli smo i nekoliko jezera koja su deo netaknute prirode.

U Rusiji se decenijama nije vodilo računa o zaštiti prirode pa su ljudskim nemarom uništene brojne reka i jezera u koja su se ulivale. Ova su nekim čudom ostala čista i sačuvana od otpadnih voda.

Još tokom vožnje pričali su mi o jednom mestu koje posećuju hodočasnici, suniti, ne samo iz Baškortostana i Rusije nego i iz Kazahstana, Uzbekistana, Tadžikistana i drugih zemalja. Mesto se nezvanično zove „Baškirska Meka“. 

Jedan kolega Tatarin mi objašnjava da lokalni muslimani često kažu da nema potrebe da se ide na hodočašće u Meku kad imaju svoje u Baškiriji. Predanje govori da su na dva brda sahranjeni izaslanici proroka Muhameda koji su došli u Baškiriju da šire islamsku veru. Lokalni predstavnici islamske zajednice tvrde da su to grobovi dva od tri predstavnika proroka Muhameda, koji su 630. godine došli u Baškiriju da propovedaju islam.

Zubair je imao dva sina. Oni su, zajedno sa ocem, po želji proroka Muhameda krenuli u Baškortostan da propovedaju veru. O sudbini jednog sina ništa se ne govori a drugi se zvao Abraham i sahranjen je na susednom brdu.

Prvo smo se popeli na vrh brda Naristau na čijem vrhu je grob Zubaira. Tu je podignut spomenik od crnog mermera na kome je napisano da je to grob Zubaira. Spomenik je zaštićen belom ogradom koja je u tradicionalnom islamskom stilu.

Nažalost, bez obzira na zaštitnu ogradu uočljivi su tragovi skrnavljenja. Kao da je nekome spomenik smetao.

Sa brda se pruža prelep pogled na jedno jezerce, ali i na prostranstvo koje asocira na veličinu Baškortostana i Rusije uopšte. Ispod brda nalazi se izvor, a njegova voda, kako se ovde veruje, je lekovita.

U vreme moje posete ovom neobičnom mestu počela je da se gradi nova džamija.

Na susednom brdu nalazi se grob za koga kažu da je Abrahamov. Samo grob, bez spomenika ili nekog drugog obeležja.

Zvanična verzija istoričara u Baškiriji o grobovima na dva brda razlikuje od ove koju zastupa islamska zajednica.

Istoričari ozbiljno sumnjaju da su u prvoj polovini sedmog veka proroci islama mogli tu da budu sahranjeni. U to vreme islam je tek počinjao da se probija na ove prostore i malo je verovatno da su to grobovi propovednika o kojima se govori.

Po njihovim pretpostavkama na vrhu brda Naristau nalazi se grob epskog heroja Indukaja i to na mestu gde lokalni muslimani veruju da je grob Zubaira.

Indukaj je krajem 14. veka ratovao protiv Toktamiša, kana zlatne horde. U baškirskim epovima on je poznat po imenima Edigej i Idigej, njegov sin Murad takođe je bio heroj u borbama protiv istog neprijatelja.

Murad je sahranjen na susednom brdu (na mestu gde tvrde da je grob Abrahama).

Bez obzira koja verzija je tačna, mesto koje je narod pretvorio u svetilište zaista lepo izgleda. Okolna priroda, sa brdima i brežuljcima, čistim jezerima svakom posetiocu, muslimanu ili hrišćaninu, oduzima dah.

Goran Antonić