I Italijani se boje promaje

Letnji raspust, ulica puna dece, a ja jedem brzopleto kako bi prvi završio ručak i što pre nastavio svoje igrarije. Što više zalogaja, to je agonija duža. Dok ja jedem, možda će Sale dati gol, ili će se Milan popeti na najvišu šljivu, igraće se između dve vatre, ili će se već neka simpatija nova pojaviti, a mene nema.

Najeo sam se majka, pusti me, žurim.

Gde li žure sedmogodišnjaci? Da kradu kukuruz, pecaju ribu, bacaju kamenje, pale logorsku vatru, igraju fudbal na poljani dok kamenje služi kao stative. Jure za leptirima, hvataju skakavce, a oni hrabriji čak i žabe. To su samo neke od obaveza koje u tim godinama život znače.

Sećam se da je u svakoj ulici bilo i poneko dete koje je došlo na raspust iz inostranstva. Uglavnom iz zemalja gde se govorio nemački jezik. Za nas je tada bilo daleko kao kad je neko iz druge ulice. A tek iz druge zemlje…

Rečenica; ’Ja sam iz Nemačke’, zvučala je kao nešto: „Ja sam iz mesta gde su čokolade na svakom koraku i gde svako ima najnoviji be-em-ve.” To je bilo moje poimanje Nemačke i mojih novih drugova u letnjem periodu.

Nakon početnih ispitivanja snaga, usledile  bi bezazlene šale, pa zadirkivanja koja su do kraja leta prelazila u prava dečija prijateljstva. Onda se čekalo sledeće leto kada će se opet zavrteti točak, krenuti ispočetka u nove avanture.

Uvek mi je malo smetalo da moji drugovi iz inostranstva, osim što nabadaju srpski, često koriste i nemačke reči. Mislio sam da to rade namerno. Tada mi je to delovalo kao nadmeno. Jer oni u Nemačkoj imaju sve bolje, više fudbalskih igrališta, i salu za fizičko sa staklenim tablama, i bazen…

Danas shvatam da tog dečijeg nadgornjavanja uvek ima.

Nedavno sam pričao da kolegom Italijanom, iz okoline Napulja. Kao i ostali Italijani iz tih krajeva, i on ima brojnu rodbinu u Americi.

I za njega dok je bio dete letnji raspusti su bili isto kao i za mene. Od jutra do večeri van kuće. Jedva da je stizao u međuvremenu da nešto pojede, eventualno pod pretnjom batina od mame, babe, nekoga ko se zatekne kod kuće.

Naveo je zanimljivo poređenje. Kaže da ga je uvek nerviralo kad njegovi vršnjaci iz Amerike krenu da komentarišu neke banalne stvari: „Ova viljuška ovde u Italiji je dobra, ali je u Americi mnogo bolja”.

Prasnuo sam u smeh. Odmah mi je bilo lakše. Svi smo mi donekle isti.

Majka mi je leti onako na brzaka pravila letnji sladoled, paprika babura punjena hladnim belim sirom. Mom kolegi Masimu iz Napulja, u isto to vreme majka je sekla okrajak hleba, vadila sredinu, punila sosom i zatvarala okrajak tom istom sredinom.

Priča mi da njegova supruga Nemica pušta decu da se valjaju po blatu a on se, kao i većina Srba, plaši promaje.

Koleginica iz Španije tvrdi da je jela samo čeri paradajz, jer je mislila da deca ne jedu običan paradajz.

Stalno se prepiremo:

„Bolje je to sa maslinovim uljem.

Kod nas niko ne koristi maslinovo ulje.

Najukusnija je pršuta, ne jamon (španska pršuta).

Niste vi probali suvo meso koje moj deda sprema.

Mi pravimo odlično vino.

Ja imam vinograd, nemoj meni da ti pričaš kako i šta.

Ali, kod nas je više sunca…”

I tako u nedogled.

Svi stranci, svi u tuđini, svi odrasli ljudi.

Borimo se za istu koru hleba, a svađamo se ko deca.

Marko Stojiljković, Brno

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini.
Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika