„Bauhaus” na Begeju

Zrenjanin – Grad na Begeju se pridružio mnogobrojnim svetskim centrima koji su ove godine obeležili jedan vek od osnivanja „Bauhausa”, čuvene škole arhitekture i umetnosti u Vajmaru u Nemačkoj. Istorija je pokazala da je „Bauhaus” prevazišao granice obrazovanja i izrastao u kosmopolitski pokret koji se pamti i danas. Zrenjaninci su godišnjicu iskoristili da okupe svoje poznate sugrađane koji su se afirmisali u svetu ne bi li sa njima uspostavili trajne i korisne veze.

„Bauhaus” je u svojoj osnovi bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Geteovom Vajmaru u Nemačkoj osnovao arhitekta Valter Gropijus. Nastao je zajedno sa Vajmarskom Republikom i odražavao je socijalno-ekonomsku dinamiku i eksplozivnost kao i društvenu strukturu i političke ideale koji su vodili njenu kulturnu i intelektualnu elitu. Škola je trajala svega 14 godina, tačnije do jula 1933. godine, kada je doneta odluka o njenom zatvaranju. U toku svog postojanja tri puta je menjala sedište, i isto toliko direktora. Uništio ju je sasvim suprotan pravac koji će se oličiti u fašizmu i dovesti do najvećeg krvoprolića u istoriji čovečanstva.

Istoričar umetnosti Vesna Karavida, saradnik u organizovanju kosmopolitskog okupljanja u Zrenjaninu, kaže da je „Bauhaus” bio daleko više od škole za arhitekturu i primenjenu umetnost.

– Zapamćen je kao umetnički eksperiment i kreativna radionica bez premca u 20. veku i kao jedna od najznačajnijih kulturnih inicijativa savremene Evrope. Teško da ćemo uopšte uspeti da se setimo neke umetničke škole koja je trajala tako kratko, a da je imala toliki uticaj na širok spektar kreativnih delatnosti. Nije bila reč o nekom novom stilu nego prvenstveno o novom pristupu, novoj duhovnoj kreaciji, o novom stavu prema životu. Uz sve ovo, on svesno razvija duh saradnje između različitih individua, promoviše susrete različitih teorija i praksi i tako postaje rasadnik avangardnih misli – objašnjava Karavida.

Umetnički koncept i ideje koje je promovisao „Bauhaus” svakako nisu bili nepoznati u našoj sredini. U prvom redu je to bio časopis „Zenit”, Banijca Ljubomira Micića, iz koga je izrastao zenitizam koji se smatra originalnim srpskim književnim pokretom uvaženim i priznatim u svetskoj književnosti. Kad je reč o arhitekturi direktan uticaj ove škole u Zrenjaninu se prepoznaje po nekoliko objekata. Naročito zgradi Dečjeg doma iz 1935. godine arhitekte Đorđa Tabakovića (1897–1971). Ovde je bilo smešteno i dečje obdanište za prihvat dece iz siromašnih porodica koje nisu bile u stanju da pruže mališanima kvalitetnu ishranu i potreban nadzor. Tako je ovaj objekat i svojom funkcijom, ne samo arhitekturom, bio u potpunom saglasju sa principima proklamovanim u „Bauhausu”.

U Zrenjaninu je i posle Drugog svetskog rata širen duh „Bauhausa”. Istoričar umetnosti iz zrenjaninske Savremene galerije Slavica Popov kaže da se to posebno odnosi na angažman brojnih umetnika i radnika u kulturi. Tako je, prema njenim rečima, likovni i primenjeni umetnik Dragoslav Stojanović Sip (1920–1976), koji je u to vreme bio na čelu asocijacije likovnih umetnika i dizajnera Ulupuds, od 2. do 16. oktobra 1958. godine organizovao Festival „Umetnost u službi čoveka”. Održani su brojni umetnički događaji, izložbe, pozorišne predstave, balet, opera, premijere filmova. Pored ostalog cilj manifestacije je bio i razvoj industrijske estetike kao sredstva za kulturno vaspitanje i estetsko obrazovanje širokih slojeva. Insistiralo se na tome da se prikažu savremeno oblikovani predmeti koji okružuju porodicu, odnosno da se prilikom njihovog oblikovanja na njih primene principi ekonomičnosti, funkcionalnosti i estetike. U konceptu festivala provejava duh „Bauhausa”, koji je utemeljen na stavu da industrija i umetnost, idejno udruženi, omogućavaju stvaranje novih formi. Događanja su imala uticaj i na kasnija kulturna dešavanja kao na primer uspostavljanje veze između poznate likovne kolonije Ečka i razvoj industrijskog dizajna u Zrenjaninu.

U ovdašnjem Kulturnom centru, povodom jednog veka od osnivanja škole u Vajmaru priređena je međunarodna izložba „Bauhaus – sto godina posle”, a to je samo prvo od niza događanja u okviru manifestacije „Manje je više – dani Bauhausa”.

– Sa ciljem da i mi danas širimo kosmopolitske i slobodarske ideje pozvali smo na okupljanje bivše sugrađane koji danas žive i rade van Zrenjanina, u Norveškoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Češkoj, Italiji, SAD – kaže glavni organizator Sandra Banjanin.