Zemlja diše, mi pokušavamo da se dokopamo respiratora

Meni su život i pozorište uvek bili jedna ista stvar. Jedna velika scena puna života, kaže za „Politiku” makedonski reditelj Aleksandar Popovski koga je odavno „usvojila” srpska pozorišna scena. A da su simpatije obostrane, potvrđuje i sam Popovski koji često zna da naglasi da je i beogradski reditelj, iako je potekao u Skoplju.

– Prazna scena, prazna dvorana, ulice. Od svega je ostala samo scenografija. Sve drugo je nestalo, svi heroji, svi epizodisti, svi smešni muškarci sa brkovima, sve vesele dame sa šeširima, svi biciklisti, Romeo, Medeja, Don Žuan, Per Gint, svi – navodi Popovski i konstatuje:

– Ta nova situacija u kojoj smo se našli, situacija koja ne poznaje nacionalnu pripadnost, veru, boju kože, političku pripadnost, sa jedne strane je jako tragična, a sa druge je nešto o čemu možda treba razmišljati pozitivno. Svi su napolju: ptice, životinje, drveće, reke teku, vetar duva, sunce greje… Samo nas nema. Nas je priroda izbacila napolje. Život ide dalje bez da bi bilo kome nedostajali, kao da smo potpuno nevažni. Zemlja diše punim plućima, mi pokušavamo da se dokopamo respiratora. Lepo izrežirano. Izgleda da nismo bili tako važni i značajni kako smo mislili da smo.

Iza Aleksandra Popovskog koji i te kako poznaje beogradske, ali i novosadske ulice su brojne predstave koje je postavio na srpskim scenama: „Metamorfoze”, „Hamlet”, „Grobnica za Borisa Davidoviča”, „Dopler“... Reč j o jednom od onih skopskih umetnika koji su makedonski teatar približili svetu, budući da je režirao u Danskoj, Italiji, Grčkoj, Sloveniji, Hrvatskoj... Otuda i ne čudi jedna od njegovih izjava: „Postalo mi je normalno stanje da sam svugde. Tamo sam gde mi se čini da mogu da realizujem svoje zamisli, da istražujem i sebe i pozorište.”

Novonastale, vanredne okolnosti „prikovale” su nemirni duh Aleksandra Popovskog za njegova četiri zida. Kako to doživljava?

– Nadam se da ćemo iz svega ovoga nešto naučiti i dobro upamtiti. Nadam se da kad jednog dana ponovo izađemo napolje i ponovo dobijemo priliku da hodamo po Zemlji, nećemo zaboraviti kako je to važna i velika stvar. To pravo da budemo deo ovog sveta. Stvorili smo svet u kojem su pohlepa i profit jedina vrednost. Sada vidimo koliko je važna nauka. Nauka i edukacija. Nauka, edukacija i umetnost.

Ta velika scena, primećuje naš sagovornik, sada traži svoje nove junake i svoju novu priču.

– Ovo vreme piše novu dramu i novi heroji se pojavljuju na horizontu. Nadam se da reči koje budu izgovorili nose u sebi misao o našem novom početku. Slavimo naš praznik pozorišta bez publike u dvorani i bez glumaca na sceni. Ali verujem da uskoro na scenu stiže novi Prometej i da nosi svetlost sa sobom. Samo ne smemo zaboraviti da pazimo i ne dopustimo da mu ptice pojedu jetru. Čestitam svetski dan pozorišta! Nek živi teatar! Neka se scena napuni! Podignite zavesu – poručuje Popovski.