Čiji Bog je pravi

Kada izađem na ulicu, ovde u Melburnu, gledam ono šarenilo ljudi, od oblačenja, preko frizure do boje kože i onoga što se najteže prepoznaje - religiju.

I tu se javlja pitanje: „Ako se svako moli svom Bogu i misli da je on pravi, koji je Bog najbolji?

Naravno da bi svi rekli da je njihov Bog najbolji, ali logika se ne slaže sa time. Logika kaže da su svi oni najbolji, jer nije bitno kojem se bogu molite, bitno je da u njega verujete.

Da ga držite u glavi, obraćate mu se sa poštovanjem, zavetuje se i tražite pomoć, a za uzvrat podnosite izveštaj šta ste sami uradili, kada ste pogrešite to priznate, najpre sebi a onda i njemu.

Čak i verovanje u kamen ima takvu moć. Jedan musliman iz Irana mi nedavno ispriča da oni imaju „crni kamen” u Meki.

Zato se spremam da odem na onaj naš planinski potok, gore visoko na Staroj planini, i pronađem lep beli kamen.

Zašto beli? Pa, kažu da crni kamen ne sme da se pomera - „neje arno”, rekli bi mi Piroćanci.

Držaću ga u kući na vidnom mestu. Njemu ću da se ispovedam dok se sve religije ne vrate jednom bogu. Onom pravom...

Džordž Petrović, Melburn

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika