Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Epidemija samoubistava u hramu rasipništva

Sa viših spratova, kao sa žrtvenog kamena, u ništavilo skakale su žene. Radio sam tada u hotelu u sklopu iste zgrade, ali za samoubistva nisam znao. Vladala je zavera ćutanja. Valjda iz razloga da se mesto dobrovoljnog rastanaka sa ovozemaljskim mukama ne popularizuje i tako privuče nesrećnice iz cele zemlje.
(ЕПА ЕФЕ - Р. Ј.)

Devedesetih godina prošlog veka, u prestižnom tržnom centru grada Čikaga, zavladala je čudna i strašna epidemija. Na tom mestu „high end" konzumerizma, svetilištu rasipništva, samoljubivosti i oholosti,  izvršeno više samoubistava.  

Sa viših spratova, kao sa žrtvenog kamena, listom u ništavilo skakale su žene. Iako sam tada radio u  hotelu u sklopu iste zgrade,  za samoubistva nisam znao. Vladala je zavera ćutanja. Valjda iz razloga da se mesto dobrovoljnog rastanaka sa ovozemaljskim mukama ne popularizuje i tako privuče nesrećnice iz cele zemlje, policija i mediji nikad o serijskom suicidu nisu izveštavali.

Za ove tragične događaje prvi put sam čuo od rođake, visoko sofistcirane, besprekorno odevene i isto tako našminkane damice. U to vreme imala je kratku frizuru a la Odri Hepbern, blistav osmeh i čvrstu rešenost da svoje snove ostvari u „dreamlendu”.

Hram kupoholičara u Čikagu (foto S.S.)

Gramatički perfektan engleski izgovarala je sa blagim srpskim akcentom, što mu je davalo onu posebnu slovensku mekoću, draž i zavodljivost.  Lepa i inteligentna mlada žena, maštala je o karijeri modnog dizajnera u Americi, a glamuroznom Amerikankom u sopstvenoj glavi, postaja je još u  Beogradu, pre nego što je kročila na na američko tlo.

Njenu posvećenost uklapanju u američki način život je izražavalo i njen stav da je život u Americi skup, zato što, eto, mora da troši više od 5000 dolara godišnje na garderobu.

To tačno odgovara svoti koju sam ja na garderobu potrošio za svojih 20 godina boravaka kod Ujka Sema. Ona je međutim mukotrpno radila i nije štedela. Jednom je u sred zime, vrativši se sa odmora na Havajima, u pretprodaji naručila papreno skup „Krajsler Kruzer”, rimejk automobila iz „romantičnih" tridesetih i doba mafije, kola koja su se tek pojavila na fotografijama u auto revijama. Ne zaostajati, u tome je caka.

U tržnom centru počela je da radi u slavom ovenčanom „Gučiju” i ubrzo je bila svedok jednog samoubistva. U prvom trenutku pomislila je da je ogromnom holu, načičkanom luksuznim prodavnicama, odjeknuo pucanj. Posle je saznala de je to u stvari bio tresak tela o skupoceni mermer.

(Piksabej)

Ne želeći da budem zloban, ali sarkazam ipak, izbegao nisam, pitao sam je tada da li je u krpicama  „Gučija”, „Prade” ili makar u blizini njihovih radnji, u smrt lakše skočiti.

„Vi muškarci to ne razumete, pomalo ljutito je odgovorila.  Još je dodala: „Nisu to samo krpice, radi se o umetnosti koja se nosi”!

Prošlo je od tada mnogo vremena. Moja rođaka je sada u ranim pedesetim godinama. Ima muža, nešto mlađu verziju Džordža Klunija. Imaju sina, mladog i uspešnog inžinjera. Žive u „kućici u cveću" u ljupkom, slikovitom čikaškom predgrađu. Tu je i umiljati žućkasti pas, zlatni retriver.

Šminka je i dalje besprekorna, mada joj nije potrebna.  

Ali, da li je u dubini svog bića zaista srećna? To je pitanje na koje, za mnoge od vas, imam razočaravajući odgovor.  

Jeste. Veoma je srećna!

(Foto S.S.)

U Ameriku je sa studentskom vizom u džepu došla u vreme kada se u Jugoslaviji tek razbuktavao građanski rat. Posle godinu dana boravka u Čikagu, kada je na brdovitom Balkanu đavo već odneo šalu, vratila se nazad, za Beograd. Da poseti majku i vidi prijatelje. Naivno je verovala da će joj studentska viza omogućiti nesmetan povratak u Ameriku.

Kada je došlo vreme povratka, naletela je na zid. Američke vlasti, u to vreme već poprilično neprijateljski nastrojene prema Srbiji, nisu htele da je puste nazad. Uz potezanje svih mogućih veza i vezica u Srbiji i intervencije dizajnerske škole koju je pohađala u Americi, trebalo joj je više od godinu dana da ih nekako umilostivi. Posle mnogo peripetija, dozvolili su joj da ponovo stupi na tlo zemlje, kojoj je u stvari uvek i pripadala.

(Foto S.S.)

Jednom mi se poverila, da se u tom periodu, u kojem je njenu rodnu zemlju zahvatao sve veći i pogubniji ratni požar i u kojoj su se  gomilali nagoreli leševi do juče bratskih naroda, pržila na sopstvenoj vatri i tamnovala u vreloj agoniji, koju je jedva preživela.

Ipak, te večeri kada mi pričala je o dobro čuvanoj tajni samoubistava u tržnom centru, od nje nisam dobio zadovoljavajući odgovor na pitanje: Čemu tolike i tako skupe krpice? 

Za pravim odgovorom i dalje tragam, iako dobro znam da ga nikad neću dobiti.

 

Stevan Stupar, Čikago

(Posvećeno mom bratu B. Ljuboji Makcu, koji pomogao da se ovaj tekst uobliči)

 

 

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  [email protected]Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika 

 

                                                                            

Komentari36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ratko
@Стеван Ступар "...самољубивости..." Чини ми се да сте измислили ову реч ? Да ли је требало написати САМОЉУБЉА ?
dejan sakos
Bravo, sjajan rad...
bol
Moja nemoć je moja nesrećna. Stomak sit duša prazna.
tja
Vi ste srecan covek koji izmislja fraze i sebi probleme. Mnogo gore je kad je obrnuto.
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
@ Dragan Pik-lon, седиште једног Rols Roys-a је неупоредиво мекше, удобније и стабилније од сваког другог седишта, и после 50 година.
Dragan Pik-lon
Srecan je onaj ko ima koga da mu broji pare.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.