Direktorov nosač kofera

Kada sam dolazio u Moskvu, on me je sačekao u hotelu. Lepo me prihvatio i objasnio mi šta se od mene očekuje na ovom poslu. Imao je oko šezdesetak godina, a na moje pitanje da li je građevinac, odgovorio potvrdno, ali je naglasio da je menadžer.

Sledećeg dana shvatio sam da nije u dobrim odnosima sa mojim šefom. Posle nekoliko dana video sam kolika je ta njihova netrpeljivosti. Bilo je ljudi sa kojima nije komunicirao. Neki su ga poštovali samo kad je tu, a neki ni tada.

Ime mu je bilo Živan, a svi su zvali Žile. Uživao je poverenje kod generalnog direktora, a to se mnogima nije dopadalo.

Moj šef je stalno podsećao da Živan nije inženjer, već obični građevinski tehničar, da nije nikakav menadžer i da zbog toga on ne može kontrolisati inženjere. Kada bi se sa njim sporečkao rekao bi mu da je nepismen.

Žile je voleo da putuje na službenim putevima zajedno sa direktorom, pa su zaposleni podrugljivo govorili da je podrugljivo govorili da je direktorov nosač kofera. On je svim svojim neprijateljima uzvraćao indirektno. Najčešće tako što ih je ogovarao kod direktora.

Po mom mišljenju on je dobro radio svoj posao. Kad su sastavljane ponude za nove poslove njegova reč je bila mnogo bitna. Slino je bilo i kada smo ispostavljali fakture investitorima za izvedene radove. Takođe, odobravao je i kontrolisao sve račune za plaćanje.

Njegov posao je bio da zaštiti interes firme i zbog toga je sa nekima dolazio u sukob. Prihvatao je svako zaduženje, ali bi kasnije deo poslova prenosio na druge ljude. Kod direktora je uvek gledao da ispadne odan i uspešan.

Posle nekoliko meseci firma je dobila nove poslove i više nas je prebačeno u Jekaterinburg. Tada su moji pretpostavljeni bili Žile i novi direktor predstavništva. Dobro sam sarađivao i sa jednim i sa drugim. Međutim, direktor predstavništva bio je arhitekta sa velikim iskustvom i svojom stručnošću i iskustvom na poslovima u Rusiji zadobio je poverenje generalnog direktora.

Žile je imao obavezu da i njega kontroliše i kada je shvatio da je to teško izvodljivo, izbio je sukob među njima. Generalni direktor je nekoliko puta stao na stranu šefa zbog njegove stručnosti, a Žile je počeo da pada u drugi plan.

Direktor je odlučio da Žile povremeno odlazi u Čeljabinsk, gde smo gradili jedan objekat, da kontroliše tamošnje gradilište. Ova ideja u startu je bila nerealna ali je Žile sve prihvatio misleći da će po starom receptu rešiti sve probleme.

Onda se dogodilo da glavni inženjer proneveri novac i da bez reči napusti firmu. Iz Moskve su proverili rad gradilišta i utvrdili da je bilo više pronevera, a za neke se sumnjalo da je umešan i Žile.

I jedan podizvođač u Jekaterinburgu takođe izneo je neke optužbe na njegov račun. Poverenje koje je gradio godinama, ozbiljno je poljuljano, više nije odobravao plaćanja.

Teško je podnosio činjenicu da je izgubio poziciju koju je imao. Pravdao se i dokazivao da to što se o njemu pričalo nije tačno. Ni optužbe nisu  bile potkrepljene sa dovoljno činjenica, više su to bile pretpostavke.

Međutim, usledili su novi udarci. Oni sa kojima je ranije dolazio u sukob sada su krenuli sa svojim pričama. Vasiljević je hteo da preuzme njegov posao oko ponuda i Žile mu je bio smetnja.

Živan je bio pod velikim pritiscima i teško se sa tim nosio. Napisao je pismo generalnom direktoru tražeći da prekine radni odnos. Nije dobio odgovor, ali je prilikom dolaska u Jekaterinburg generalni obavio razgovor sa njim i tražio je da nastavi da radi.

Objašnjavao mu je kakve probleme firma ima i tvrdio je da mu je potreban preduzeću. Žile je prihvatio predlog. Nekoliko dana je bio smiren, ali je ubrzo ponovo izbio sukob sa direktorom predstavništva u Jekaterinburgu.

Sutradan je kupio kartu i otputovao za Beograd, a generalni direktor je  njegov odlazak doživeo kao izdaju. Žile je kasnije dolazio je u ofis u Beograd i više puta pokušavao da stupi u kontakt sa generalnim direktorom. Međutim, on za njega više nije hteo da čuje.

Žiletovi protivnici nastavili su da iznose optužbe na njegov rad u firmi a Vasiljević je preuzeo sve poslove koje je ranije obavljao Žile.

Goran Antonić

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika