Zemunac koji je pevao i na dvoru

Mirko Šouc, kompozitor, dirigent, aranžer, pijanista, legenda srpskog džeza, preminuo je u 90. godini ostavivši za sobom dubok trag kao autor i izvođač. Rođen je 1933. godine, a već sa pet godina imao je prvi profesionalni nastup. Odrastao je u predratnom Zemunu, pevao na dvoru, o čemu je u to vreme pisala i „Politika”.

Prve muzičke iskorake napravio je svirajući na usnoj harmonici pesmu „Golubice bela” u rodnom domu krojača Viktora Šouca i Katice Tot. Usnu harmoniku brzo je izgustirao, pa je njegova majka otišla u Beograd i u prodavnici „Skala” kupila mu malu dijatonsku harmoniku. Mali Mirko brzo je naučio da svira sve što je njegov otac slušao na svom gramofonu, sa velikom trubom.

– To su brzo shvatili šegrti mog oca i nagovorili me da sviram pored tezge gde su prodavali rekle i čakšire. Ubrzo se oko mene okupilo dvadesetak ljudi koji nisu uopšte mogli da veruju da mali dečak tako dobro svira. Zatim bi šegrti skinuli svoje kačkete, pokupili bakšiš i stavili ga sebi u džepove. To je ubrzo čuo moj otac i ja sam dobio batine, jer je u to vreme bilo nezamislivo da sin poznatog šnajdera bude muzičar – sećao se u jednom od intervjua za „Politiku” muzički umetnik.

Među ljudima koji su čuli dečaka našao se i Aleksandar Saša Teodorović, koji je zapanjen otišao u Šoucovu krojačku radnju „Belo jagnje”, gde je zatekao dečakovu majku. Upitao je ko je dečaka naučio da svira.

– Niko – uzvratila je.

– Niko? Neverovatno!...

Ubedio je Teodorović Mirkovu majku da ode u Prag i kupi malu klavirsku harmoniku sa dve oktave i 32 basa.

– Vaš sin se mora baviti muzikom, on je čudo od deteta. Ja ću ga podučavati – rekao je Teodorović.

Ubrzo je Mirko, sam ili sa Sašinim ansamblom, svirao na gotovo svim svečanostima, balovima i maskenbalima kojih je u to vreme bilo mnogo. U predratnom Beogradu svaki bal je obavezno počinjao „Kraljevim kolom”. Prvi javni nastup je imao u Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi” povodom početka školske godine, a vrlo brzo je počeo da nastupa u tada čuvenom „Rodinom pozorištu”.

– Jednom se Saša dosetio da u pozorištu priredimo malu atrakciju. Trebalo je da sviram pesmu iz filma „Ja zviždim”, koji se upravo prikazivao. Odveo me je u bioskop, brzo i lako sam upamtio melodiju, zapisao je i navežbao. Pre početka priredbe inspicijent je izričito tražio da sviram samo jednu pesmu. „Molim vas, nema sviranja na ’još’”, rekao je. Kad sam odsvirao ovu melodiju prolomio se ogroman aplauz, bacali su cvetiće na binu uz povike „Jooooš!” (tada je publika umesto današnjeg „bis” uzvikivala „još”) – prisećao se Mirko Šouc…

Vrlo brzo posle toga „Politika” i „Vreme” su krupnim naslovima objavili: „Mali Mirko Šouc, čudo od deteta, od sada nastupa na Kolarcu”. Muzički vunderkind je redovno nastupao u najpoznatijoj dvorani, najčešće sam, zatim u duetu sa sestrom Ružicom.

Ubrzo je usledio poziv sa kraljevog dvora, koji su roditelji Mirka Šouca primili preko radija, jer tada nije bilo telefona. Pripreman je koncert za kraljevsku porodicu povodom Materica, 24. decembra 1939. godine. Želja kralja Petra Drugog bila je da okupi najtalentovaniju decu iz cele zemlje i stipendira njihovo školovanje da bi postali umetnička budućnost.

Mali muzički virtuoz Mirko Šouc odlazio je na dvor više puta. Kako su izgledali susreti šestogodišnjeg dečaka i kralja, kazivao je za „Politiku”:

– Kralj bi me stavio na koleno i uvek je tražio da mu prvo odsviram pesmu „Aj, kad sam sinoć pošla iz dućana”. Voleo je i druge narodne pesme: „Oj, Moravo”, „Oro se vije”, „Oj, javore, javore”. Dok sam svirao, bilo mi je interesantno da se ogledam u njegovim besprekorno sjajnim crnim lakovanim cipelama. Nažalost moje lepo detinjstvo naglo je prekinuto, došao je rat. Posle spleta niza nesrećnih okolnosti, jedina mogućnost za preživljavanje cele porodice bila je da počnem da sviram u kafani. Bila su to strašna vremena, ni sam ne znam kako sam ostao živ i zdrav. Počeo sam da sviram u „Lovcu”, u Zmaj Jovinoj ulici, preko puta kuće u kojoj smo živeli – sećao se Mirko Šouc koji je završio Nižu muzičku školu u Zemunu i Srednju muzičku školu „Mokranjac”, teoretski odsek i klavir.

Na Muzičkoj akademiji u Beogradu, 1960. godine, Šouc je diplomirao klavir u klasi profesorke Milice Marjanović, teoriju u klasi profesora Marka Tajčevića, sa prosečnom ocenom 10. Posle završenih studija zapošljava se u Radio Beogradu i osniva „Ansambl Mirka Šouca”. Bio je jedan je od začetnika, najpoznatijih kompozitora i interpretatora džez muzike na ovim prostorima, a posebno je poznat i cenjen kao virtuoz na džez harmonici. Autor je preko 200 naslova različitih žanrova: džez, dečja, zabavna i muzika u duhu starogradskih pesama. Za svoj stvaralački rad nagrađen je brojnim, najprestižnijim nagradama.

Priča o Mirku Šoucu ne bi bila kompletna bez pominjanja brojnih priznanja, među njima i nagradu za životno delo, Orden rada sa zlatnim vencem, Zlatni mikrofon... Kruna njegovog životnog opusa, kako je govorio, jeste njegova kćerka Vesna Šouc, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i dirigent.