Matori Australijanci i mlade Filipinke

Sve su upadljiviji, svaki čas nalećem na njih, a redovno na dugačkoj jutarnjoj šetnji plažom od Srfersa do Broudbiča. Matori Australijanci i mlade Filipinke, Tajlanđanke, Indonežanke, s rukom u ruci ili pod rukom.

Nikome ne zapinju za oko, a odavno je to počelo i svi su ravnodušni, od ljudi do neba, okeanskih talasa i galebova.

Hodaju usporeno, zadihani, stenju pod teretom godina, bolesti, loše probave, kratkog daha i dugog pamćenja, pogureni i malo pognuti udesno, gde su se zakačile njihove mlade supruge.

Upirem prstom u njihovom pravcu mom komšiji Australijancu koji je njihovih godina. On onako ne gledajući ih reče mi da se to ovde odavno primilo, odomaćilo, i kao što vidiš, uspeva. Navodio mi različite sudbine svojih poznanika, dileme i jednih i drugih, tih mladih žena iz raznih azijskih zemalja. Niti ih brani, niti kudi.

- Zar ti stvarno ne vidiš koliko one vole svoje supruge, bogate i polumrtve. Vidiš komšija daleko je brojnija grupacija bolje stojećih starijih Australijanaca koji još mogu stajati i mrdati se po palubama i luksuznim sobama ogromnih kruzera na krstarenju po dalekim, egzotičnim meridijanima sveta.

S njima su i njihove vremešne supruge. Tako zajedno nalaze i smišljaju nova uzbuđenja. Ovo je drugo, oženiti se u njihovim godinama. U susretu tih godina uvek nešto škripi, a mazivo se drži u njihovim novčanicima i njenim očekivanjima i strpljenju.

- A da im nije zatrebala bolničarka i kuvarica pod istim krovom?

- Ne, ali mogu biti i jedno i drugo, ali se ovde radi o nečemu drugom. Ne sporeći im pravo, smeta mi, da ne širim o tome, a i teška je to i sudbina i priča. I šta si potegao o tome. Ovde je sve vedro od neba do zemlje, nesrećan i siromašan je samo onaj ko to sam odabere.

Okačile su se o njihove ruke dograbivši nešto bolje od života uz njih i od njih. A i oni su imali svoju računicu. Ili su im supruge umrle ili su se razveli i sa pola imovine promenili adresu sa namerom da dođu do cele žene i uzbudljivijeg života. Ostavljaju ono što ih je stalno podsećalo na starost i kraj od kojih su bežali.

Umesto rajske trpeze čekali su uh suvarci vitaliteta i okrajci radosti života a to im je bilo dovoljno. Dobili su koliko su zaslužili, stekli manje nego što su mogli, a više nego što im treba, po meri njihovih navika i potreba. Pristigao im dobar i kvalitetan život, ali pristigle i pozne godine i računi starosti na naplatu.

Vrhovni sudski izvršilac sudbine motri ih odozgo. Prestali su da grabe naširoko, stiču imetak i broje novce, sad broje dane i korake, koji su im preostali.

Ostalo im je više novca nego koraka ispred. Troše preostale dane i imovinu sa užom i širom rodbinom svojih supruga iz sirotinjskih kvartova Tajlanda, Filipina, Indonezije. I svi su zadovoljni jer na bolje nisu naučili.

Moj komšija Hercegovac mi šeretski namigne i kaže da se u njihovim godinama ne prenosi preko praga u kuću nego je vreme da se preko praga iznosi iz kuće na neko drugo mesto. Moj drugi poznanik Dalmatinac nije bio manje živopisan rekavši da na zvoniku njihovog života već kasna ura bati.

Gledam ih u mimohodu, na njihovim licima mlaka je radost, jer je po tankim kriškama nade namazana. Ispod privida vedrine, vešto kriju mrkline ćutanja i dubokih procepa od 30 ili 40 godina starosti.

Noć pada nad Srfersom. Pacifik potonuo, a noć dublja od njega. Stari Australijanci i njihove mlade supruge se dohvataju svojih predgrađa i kapija koje škripnuše kao i artritični zglobovi, rasklimana kolena, krsta i natrule bronhije i uputiše se na večeru, odmor i počinak.

Lazar Kovačić, Gold Koust, Kvinslend, Australija

Pišite nam
 Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika