Ukus keksa i detinjstva

Moj osmogodišnji sin pohađa treći razred osnovne skole u Nemačkoj. Svakog utorka u okviru fizičkog vaspitanja njegov razred odlazi na časove plivanja na gradski bazen. Verovatno najzanimljiviji deo predstavlja putovanje školskim autobusom do bazena i natrag.

Sigurno se svi sećamo naših prvih ekskurzija ili drugih školskih putovanja gde je ovakvo provođenje vremena zajedno uvek bilo povod za najbolje doživljaje. Makar oni bili samo i najbezazlenije šale najmlađih.

Pitam se već neko vreme, zašto moj sin insistira da utorkom uvek ponese sa sobom i „plazma“ keks. I on sam priprema keks, prebrojava ga i nešto gunđa dok ga pakuje. Upitao sam ga o čemu se radi?

„Znaš tata, svi moji drugari jedva čekaju da dobiju „plazma“ keks kada se vraćamo sa bazena.“

Kada je recept za ovaj proizvod donesen iz Italije u Srbiju sredinom 20. veka, verovatno niko nije mogao ni da pretpostavi da  se rodio jedan od najvećih srpskih brendova. Kada se uz ukus keksa prisetimo i čuvenog crvenog kartonskog sa slikom devojčice, verujem da svakome prođu kroz glavu prve ekskurzije, letovanja, zimovanja, a nešto  kasnije i prvi mamurluci  pred očima. Retko ko ga ne voli.

Mi odrasli poklanjamo svojim prijateljima strancima šljivovicu ili bocu čuvenog srpskog prokupca. A deca to rade preko „plazma“ keksa – divno.

Drago mi je zbog toga. Potajno se ponosim svojim mališanom, jer on sada nesvesno, ali ipak vrlo odgovorno deli najbolje delikatese sa svojim drugarima.

Ko zna, možda će nekoga od te dece ukus „plazma“ keksa evocirati  na prve simpatije ili možda novi rekord u školskom plivačkom takmičenju.

Kiša prestaje i sunce se promalja kroz oblake. Vraćali  smo se sa košarkaškog treninga. Na semaforu sam čekao zeleno i bacio pogled na dvojicu dečaka koji su sedeli iza mene, pozadi.

Čulo se samo hrskavo dečije mljackanje čuvenog keksa. Ništa nisam mislio. Samo sam osećao neizmernu zahvalnost Bogu i majci Srbiji.

Nikola Zarić

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika