Аутор: Владимир Милутиновић

У броју од уторка, 27. августа, „Политика” је објавила текст Зорана Ћирјаковића: „Прави Срби и случајни Хрвати” у коме се аутор бави темом која је већ недавно заокупљала јавност, двоструким аршинима којима се различите заједнице односе према „својим” и „туђим” злочинима. О томе је недавно писао Мухарем Баздуљ, такође приметивши да су „наше” злочине обично починили појединци, док су „њихови”...

Супротно код нас владајућем мишљењу да је демократија првенствено анархија, она је најпре договор око темељних оквира друштвеног живота. Задатак правила која чине тај оквир је да се сви у друштву осећају слободно и неискључено и да ниједна група или појединац не буде дисквалификована или оштећена. Али, када се ова правила утврде, демократија је и владавина већине. Није то због тога што је...

Кад је пре неколико месеци, бранећи политику владе у вези са Косовом у скупштини, премијер Ивица Дачић изјавио да је он „своју лекцију научио” и да му је чудно што га на „стару политику” враћају номинално проевропске странке, ту своју оцену није до краја елаборирао, али су сви знали да се у тој изјави ради о суштини косовске политике владе и некој промени која је кључна. Нова политика требало...

Српска јавност се тренутно, по свој прилици, налази на крају једног пропагандног циклуса у вези саобјављивањемподатака о контактима председника владе Ивице Дачића. Некако се осећа да све што се појавило у току овог процеса више није тема и да би најбоље било да буде заборављено. Па,ипак, то се неће десити из простог разлога што су могућности за манипулацију јавности ограничене а пропагандни...

Данас као да се остварује Ђинђићево „предсказање” да ће се с нама срести у будућности. Сећам се да је нова гувернерка у кампањи изражавала поштовање према њему, Ђилас га цитира, док је Весна Пешић недавно оценила да нова влада, прва после Ђинђићеве владе, води Србију искрено у ЕУ и реалистично прилази решавању косовског проблема. Чини се да је данас политика Зорана Ђинђића прихваћена скоро од...

Сада када се подршка уласку Србије у Европску унију први пут спустила испод 50 одсто, требало би да поново запитамо: Шта је за нас ЕУ? Очигледно је да ЕУ у нашем јавном говору има више значењаи док та значења не почнемо разликовати нећемо знати зашто је неко против а неко за ЕУ. Европска унијаза нас има барем четири значења. ЕУ је најпре заједница народа који живе у миру, који су превазишли...

У Србији се о јавном сектору обично говори да је превелик, да у њему има много људи који не раде ништа и да би требало отпустити хиљаде радникакако би се све довело до европских стандарда. При томе се узима као аргумент велики проценат запослених у овомсектору у односу на укупан број запослених. Али, овај начин мерења јавног сектора није једини могући. Јавни сектор – болнице, школе и државна...

Каравани пролазе, политичари се смењују на власти, али начин размишљања остаје. Тако се у нашој јавности стално чује жал што нема више идеологије, што су политичари постали прагматични и следе само властите тренутне интересе. Алтернатива која нам је понуђена је или потпуна беспринципијелност или какви-такви принципи. Не принципи којих се неко обавезно држи него више списак циљева који добро...