Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Галерија великана

11.12.2024 у 18:00

Слободан Јовановић

Слободан Јовановић, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, декан Правног факултета у Београду, председник Краљевске владе у Лондону, своју вишегодишњу сарадњу са „Политиком” започео је још у време балканских ратова. Јовановић је у оба балканска рата, током 1912. и 1913. године био шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске.

Галерија великана

11.12.2024 у 17:48

Бранко Ћопић

Књижевник и врсни приповедач Бранко Ћопић говорио је да је „Политика” имала пресудну улогу у његовом формирању као писца. Као млади студент Филозофског факултета у Београду послао је редакцији шест прича, пет је завршило у кошу, али је шеста, „Смртно руво Соје Чубрилове” објављена у мају 1936. године. Ћопић је тај догађај овако описивао:„Сав срећан испадох из редакције ’Политике’ и умало не ударих главом о липу на тротоару.

Галерија великана

11.12.2024 у 17:36

Вељко Петровић

„Мало је писаца који су као Вељко Петровић у књижевност ушли тако сигурно, без околишења, без куцања, право на главна врата.“ Овако је својевремено чувени књижевни критичар Јован Скерлић описивао Вељка Петровића, тада младог књижевника који је тек пристигао у престони Београд

Галерија великана

11.12.2024 у 17:40

Бранислав Нушић

Бранислав Нушић, дипломата, комедиограф, приповедач и публициста, неуморни јавни радник, сјајан беседник и истински родољуб, био је више од тридесет година стални сарадник „Политике”. У ствари, био је више од обичног сарадника, он је један од утемељивача „Политике”. У редакцији се појавио неколико месеци по покретању новина, а био је и уредник и новинар.

Галерија великана

12.12.2024 у 18:44

Ризница писане речи

У српској књижевности и уметности тешко да постоји значајнији писац или уметник који није био сарадник „Политике”. Неки од њих, као што је Бранислав Нушић, били су од оснивања новинари „Политике”, други, попут Иве Андрића, били су стални сарадници листа више деценија, а трећи, као на пример Милош Црњански, спадају у најславније репортере и путописце најстаријег листа у овом делу Европе. Већина њих писала је приче, репортаже, песме, приказе, књижевне или позоришне критике. Бити сарадник „Политике” била је ствар престижа. Осим Нушића, Андрића и Црњанског сарадници „Политике” били су и Јован Дучић, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Слободан Јовановић, Бранко Ћопић, Вељко Петровић, Момо Капор...

Друштво

03.09.2023 у 16:08

Дечји плач из бездана херцеговачких јама

Званична историја после Другог светског рата деценијама нас је учила да је устанак у Југославији почео 7. јула 1941. године, када је партизански комесар Жикица Јовановић убио двојицу српских жандарма Богдана Лончара и Миленка Браковића на народном сабору у Белој Цркви.

Друштво

25.01.2021 у 13:00

Кад светски медији цитирају „Политику”

Док су најславнија новинарска пера „Њујорк тајмс”, Асошијетед преса, лондонског „Тајмса”, женевског „Журнала” и париског „Соара” стрпљиво чекала да добију своју прилику, из кабинета Адолфа Хитлера саопштили су да ће фирер разговарати с господином Предрагом Милојевићем, дописником београдске „Политике” из Берлина. Сусрет с вођом Трећег рајха Милојевић је после описао као занимљив и пријатан, али га то није омело да у својим текстовима разоткрије мрачну страну нацистичког режима који је тек почео да преузима све полуге власти у Немачкој. „Све што овај човек каже постаје страшно важно и пророчански мудро, јер је он Хитлер. Око његове главе сплео се ореол месијанства. Његов живот био је сасвим обичан. Али у очима његових поклоника све је постало необично и узвишено. Хитлер је лепио

Уводник

30.06.2016 у 22:00

Смрт на пијаци

Дан после масакра у Истанбулу стало је срце Владе М. продавца цвећа на Видиковачкој пијаци у Београду. Није издржало сусрет са комуналним полицајцима. Влада је имао дозволу да продаје али није имао среће. Уз цвеће продавао је и лубенице чији су габарити премашили комуналне прописе. Настала је препирка и јадни човек је преминуо. Комуналци су утекли. Издали су саопштење. Жале због „случаја” и понављају да нису прекорачили овлашћења. Њихов шеф се још није огласио. Прошли пут када су га питали за одговорност кад су неки људи под окриљем ноћи у фантомкама заводили комунални ред у Херцеговачкој улици, одговорио је да његови запослени немају ништа са тим и да је његова одговорност колико и за „експлозије у Истанбулу”. Јуче на Видиковцу није експлодирала бомба. Само срце једног

Теме недеље.

28.03.2016 у 09:16

Отпор против оних који су издали земљу

Сваким даном било је јасније да Југославија не може остати по страни, што се могло уочити с обзиром на оружан сукоб који се водио у њеном суседству између Грчке и Немачке, као и на територији Албаније. И Немачка је желела да се овај сукоб што пре оконча, да сама са својом оружаном снагом интервенише, бојећи се да овај териториј на европском континенту не искористе Енглези за операције. Зато је и једна и друга страна тражила од Југославије да се определи. Намесници су били за споразум с Немачком. На консултовању, на састанку, како се то звало, Крунског савета, донета је одлука да се приђе пакту Трију сила, осовине. Од девет ђенерала само је ђенерал Симовић било против пакта. Од политичара председник владе Цветковић, потпредседник Мачек, спољних послова Цинцар-Марковић, представник

Ризница

31.01.2016 у 18:04

Кад зидови шапућу

На крају просторије, десно од прозора који гледа на Поенкарову, око малог сточића, стоје Јован Дучић и Бранислав Нушић. Жучно се препиру око једног папира, текста на коме је, од исправки, више слова дописаних руком него писаћом машином. То је чланак који Политика сутра објављује на првој страни. Проглас народу. Наочити Херцеговац би да текст, ипак, мало „умије”, смири, а, с друге стране, Нушић би да га још мало „досоли” и заоштри. Неколико корака даље, на средини просторије, иза носећег стуба, сто секретарице поред које стоји Милош Црњански. Дошао да правда путне трошкове. Жали се на блато са банатских друмова које је претходних десетак дана походио. На кошаву са Карпата и администрацију. С леве стране просторије ред од пет столова у низу. За другим, препуним папира, мастионицом и

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Никола Тркља