Је л' почео рат

Ујутру, око 5, када са „чардака” сиђем да направим кафу, онако поспан обично питам супругу: „Је л' почео рат".

Раније је то била лепа шала, онда је постала груба шала а сада је то права неслана шала. Времена се мењају рапидно, рекли би наши Ју-тубери.

А зашто питам баш супругу? Она, несуђени правник, стално држи у руци таблет, прати опозициону штампу, а има много фејс пријатеља. Све супротно мени, пензионисаном инжењеру, који једино прати цене кућа, акција, злата и чита само „Политику”.

Да будем искрен - одем и на „Правду” (ону са .ру) и кинески „Глобалтимес” (када није успорен). Све остало сам забранио себи. Тешком муком, морам признати.

Међутим, писање нисам забранио себи, али и ту немам резултате. У глави се све побркало. Остао сам без речи... или сам већ све рекао, питам се?

Наиме, још 2014-те писао сам у Политици како Новака не воле овде у Аустралији,  како нам окрећу леђа чим чују да смо Срби, како су нам банке увеле санкције „због Крима” и последње - како смо купили фарму у страху од рата.

Упозоравао сам али нико није слушао и сада имамо „специјалну операцију”.

А каква је ситуација у свету? Укратко: Са Запада вичу да следи глобална депресија, трећи светски рат и крај цивилизације (ваљда њихове). Све је то насупрот комунистичкој Кини, која као „мирна вода" улази на сва отшкринута врата, тихо каже да иза свега стоји Вашингтон, али само онима који хоће то да чују.

Продају своју (још увек јефтину) робу и јачају (још увек слабију) војску.

Од како је петро-долар озбиљно угрожен, свет се поделио на два блока: „Против Путина" и „За Путина", што у пракси значи „За Америку" или „Против Америке". А јединица мере је реч - санкције.

Супротно тврдњама њихових медија да су „сви са њима”, блок им броји само 14 одсто становништва планете Земље.

Империје су одувек долазиле и одлазиле, а нас је задесила баш та смена. А ону другу, смену друштвеног система, не смем ни да поменем, јер ће алгоритми из АИ (вештачке интелигенције) одмах да ме обришу. Десило се то многима.

Наиме, ово куцам директну у „уста аждаје”, на друштвеној мрежи, избегавајући све оне опасне речи, као у време прохибиције.

Хтели сте укратко,.. а иначе немам ни снаге ни воље да даље пишем. Идем да преко Интернета (док још ради) наручим пољопривредни трактор из Кине. Соларне панеле и батерије сам већ инсталирао. Фали ми земуница, али рачунам да имам још времена.

А на питање "Је л' почео рат" мој одговор је - јесте.

А када и по којој цени ће се завршити,  то не знам.

Ипак знам да ће победити „истина, правда и слобода”, као и да треба да останемо на тој страни.

Џорџ Петровић - Ђоле, Мелбурн

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика