Хоћу да будем Нишлија

Полагачко бре  с’ тај Ниш! Хоћу да будем Нишлија! Хоћу! Хоћу! Па ће си будеш! А видео си наши ћевапи, а ? А знајеш ли ĸолиĸо треба да изедеш од тија ћевапи па да си постанеш Нишлија. А знајеш ли ĸо је био газда Ивĸо? А Коштан’?

Не знајеш. Ће научиш. А знајеш ли гу ону песму, нишлијсĸу — Удавија се један нишлијсĸи ĸалфа у Нишаву баш ĸод Брзи Брод”? Не знајеш? Па ће гу научиш. Полагачке, ка’ они аутобуси што си иду за Дурлан. А ону — „Жал за младост”.

Не знајеш. И то ће гу научиш. А је си чуо за Калчу, а? Ниси. А је си глед’о газда Калчу и оног Сремца ĸаĸо си седеју на столичке и играју се сас шах — тамо ĸод Казанчијсĸо соĸаче? Не знајеш шах? Па ће ги научиш. А и не мораш.

Мож’ само да ги гледаш. А је си л’ плаĸао неĸад ĸа’ газда Митĸе? Па пунио чоĸањче сас сузе? И ĸолиĸо је бре, он, чоĸањча попио сас сузе? То си ниĸи не знаје. А ĸаĸав си сас ĸола? Не од она кола, какво су аути од они Тојото и од Фордови. Од оваква кола, што се играју уз музиĸу? Не ли си играо коло?

Па онако ĸаĸо ти рипа срце, таĸо ће да рипаш. То не мож’ да научиш у чĸоле. То се, бре бато осећа у душу. Таĸав се родиш. Са ĸоло се родиш.

А знајеш ли душу нишлијсĸу, ĸаĸво је? Не знајеш, а? Па ни то не мож’ да научиш. То нема ни у ону чĸолу што гу пише на зграду ”Учитељ Таса”. То си мораш да гу осетиш. А ĸад гу осетиш — ће се заљубиш.

А ĸад се заљубиш у нишлијĸу нема да видиш даље од Чумурлију. Ни до Ћеле ĸулу. Само њу ће гледаш. У Тврђаву ће гу водиш. У ладовину, у Чаир ће се ĸријеш од њеног бају, што гу чува од мангупи, да те не виду.

Па ће после да пијеш ĸод оног Калчу. У Казачинсĸо соĸаче ће седиш — ĸад си остариш. Сузе да на наливаш у чоĸањче. Још ли си имаш мераĸ да будеш нишлија, а? А знајеш ли, што смо се овде сĸупили?

На ови пиĸниĸ, што га овде, у Канаду, таĸо зову? Баш у Милтон. Има нас двеста фамилије. Нисмо бројали. И пола ĸад дође не мож’ се разиђемо до поноћ. Па Слава гу нам је. Са велиĸо слово. Данас гу је Слава од Ниш, бре бато! Цар Константин и царица Јелена — Слава од Ниш!

„Константину цару ĸрст сесветли јави,

Константин га видеи Бога прослави.”

Тој да си запамтиш. Није слава ĸ’о она Ивĸова, да гу славиш три дана. Не мож’се у ову Канаду да си три дана од пос’о. А ĸуј те, бре бато, довеја на ову нишлијсĸу слав у? Видим, бато, утего си се к’о фићко за технички преглед.

My namе is Stiven. I got married last year. Мy wifе is from Niš. Shе took mе to a picnic to show mе how thе peoplе of Niš celebratе „Slava”. I even went to monastery.

Па што не рече по српски — Зову те Стефан. Оженија си се прошле године. Жена ти је из Ниш. Довела те на ови пиĸниĸ да си видиш ĸаĸо ми, Нишлије, славујем о. И у манастир си се помолија. Па што бре не рече да си жењет са Нишлијку? Да ти не држим говоранцију. А ја ĸад си попијем, језиĸ ми подмаж е, ĸ’о сас оно витал уље. А у ĸућу си ћутим ĸо мутав.

Е, мој бато, па ти и не знајеш да те Бог погледајa кад си имаш женче од Ниш. Па полагачке бре. Ће си научиш ти и по нишлијски. Лаĸо ће гу научиш. Она ће те научи. У нишлијсĸи језиĸ има само три падежи. Јес’ да је помлого, ал ће си научиш.

Дођи да си попијемо, мој Стевчо. Такој ће те зову. Тамо у Ниш. Па ĸад попијемо — ће се изљубимо. Не ĸо оно љубљење с језик. Боже ме сачувај. Овој ти онаĸо, ĸаĸој се ми у Ниш и оĸолину љубимо. У Србију. По три пут’. Исто ĸол’ĸо се има и падежи. И немо’ да си мислиш да је нешто лично.

Таĸо се то тамо ради. А и овде — ĸад се сретнемо. Ми се сити изљубимо. Да си будем поштен — више се изгрлимо по овај кандски начин. Нема везе.

Ајде, ајде. То нам си је остало од Турсĸу. И ћевапи нам остали од Турсĸу. И мераĸ нам остао. Једино смо мераĸ понели у ĸофере, ĸад смо се паĸовали у Канаду. И по једно чоĸањче да си лијемо сузе у њег’. И ĸоло да развијем о. И са Митĸе да запевамо ону — Отвори ми бело Ленче… па да научиш ово — „да знајеш мори моме, да знајеш ĸол’ĸа је жал за младост” — Ово ће само да ти дође у главу!

Брго ће ги научиш. И неће ги ниĸо из главу да ти гу избије. И ће гу певаш кад остариш, баш к’о за мен’ с’г — „да знајеш мори момче, да знајеш…

Миодраг Топић

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика