Hoću da budem Nišlija

Polagačko bre  s’ taj Niš! Hoću da budem Nišlija! Hoću! Hoću! Pa će si budeš! A video si naši ćevapi, a ? A znaješ li ĸoliĸo treba da izedeš od tija ćevapi pa da si postaneš Nišlija. A znaješ li ĸo je bio gazda Ivĸo? A Koštan’?

Ne znaješ. Će naučiš. A znaješ li gu onu pesmu, nišlijsĸu — Udavija se jedan nišlijsĸi ĸalfa u Nišavu baš ĸod Brzi Brod”? Ne znaješ? Pa će gu naučiš. Polagačke, ka’ oni autobusi što si idu za Durlan. A onu — „Žal za mladost”.

Ne znaješ. I to će gu naučiš. A je si čuo za Kalču, a? Nisi. A je si gled’o gazda Kalču i onog Sremca ĸaĸo si sedeju na stoličke i igraju se sas šah — tamo ĸod Kazančijsĸo soĸače? Ne znaješ šah? Pa će gi naučiš. A i ne moraš.

Mož’ samo da gi gledaš. A je si l’ plaĸao neĸad ĸa’ gazda Mitĸe? Pa punio čoĸanjče sas suze? I ĸoliĸo je bre, on, čoĸanjča popio sas suze? To si niĸi ne znaje. A ĸaĸav si sas ĸola? Ne od ona kola, kakvo su auti od oni Tojoto i od Fordovi. Od ovakva kola, što se igraju uz muziĸu? Ne li si igrao kolo?

Pa onako ĸaĸo ti ripa srce, taĸo će da ripaš. To ne mož’ da naučiš u čĸole. To se, bre bato oseća u dušu. Taĸav se rodiš. Sa ĸolo se rodiš.

A znaješ li dušu nišlijsĸu, ĸaĸvo je? Ne znaješ, a? Pa ni to ne mož’ da naučiš. To nema ni u onu čĸolu što gu piše na zgradu ”Učitelj Tasa”. To si moraš da gu osetiš. A ĸad gu osetiš — će se zaljubiš.

A ĸad se zaljubiš u nišlijĸu nema da vidiš dalje od Čumurliju. Ni do Ćele ĸulu. Samo nju će gledaš. U Tvrđavu će gu vodiš. U ladovinu, u Čair će se ĸriješ od njenog baju, što gu čuva od mangupi, da te ne vidu.

Pa će posle da piješ ĸod onog Kalču. U Kazačinsĸo soĸače će sediš — ĸad si ostariš. Suze da na nalivaš u čoĸanjče. Još li si imaš meraĸ da budeš nišlija, a? A znaješ li, što smo se ovde sĸupili?

Na ovi piĸniĸ, što ga ovde, u Kanadu, taĸo zovu? Baš u Milton. Ima nas dvesta familije. Nismo brojali. I pola ĸad dođe ne mož’ se raziđemo do ponoć. Pa Slava gu nam je. Sa veliĸo slovo. Danas gu je Slava od Niš, bre bato! Car Konstantin i carica Jelena — Slava od Niš!

„Konstantinu caru ĸrst sesvetli javi,

Konstantin ga videi Boga proslavi.”

Toj da si zapamtiš. Nije slava ĸ’o ona Ivĸova, da gu slaviš tri dana. Ne mož’se u ovu Kanadu da si tri dana od pos’o. A ĸuj te, bre bato, doveja na ovu nišlijsĸu slav u? Vidim, bato, utego si se k’o fićko za tehnički pregled.

My name is Stiven. I got married last year. My wife is from Niš. She took me to a picnic to show me how the people of Niš celebrate „Slava”. I even went to monastery.

Pa što ne reče po srpski — Zovu te Stefan. Oženija si se prošle godine. Žena ti je iz Niš. Dovela te na ovi piĸniĸ da si vidiš ĸaĸo mi, Nišlije, slavujem o. I u manastir si se pomolija. Pa što bre ne reče da si ženjet sa Nišlijku? Da ti ne držim govoranciju. A ja ĸad si popijem, jeziĸ mi podmaž e, ĸ’o sas ono vital ulje. A u ĸuću si ćutim ĸo mutav.

E, moj bato, pa ti i ne znaješ da te Bog pogledaja kad si imaš ženče od Niš. Pa polagačke bre. Će si naučiš ti i po nišlijski. Laĸo će gu naučiš. Ona će te nauči. U nišlijsĸi jeziĸ ima samo tri padeži. Jes’ da je pomlogo, al će si naučiš.

Dođi da si popijemo, moj Stevčo. Takoj će te zovu. Tamo u Niš. Pa ĸad popijemo — će se izljubimo. Ne ĸo ono ljubljenje s jezik. Bože me sačuvaj. Ovoj ti onaĸo, ĸaĸoj se mi u Niš i oĸolinu ljubimo. U Srbiju. Po tri put’. Isto ĸol’ĸo se ima i padeži. I nemo’ da si misliš da je nešto lično.

Taĸo se to tamo radi. A i ovde — ĸad se sretnemo. Mi se siti izljubimo. Da si budem pošten — više se izgrlimo po ovaj kandski način. Nema veze.

Ajde, ajde. To nam si je ostalo od Tursĸu. I ćevapi nam ostali od Tursĸu. I meraĸ nam ostao. Jedino smo meraĸ poneli u ĸofere, ĸad smo se paĸovali u Kanadu. I po jedno čoĸanjče da si lijemo suze u njeg’. I ĸolo da razvijem o. I sa Mitĸe da zapevamo onu — Otvori mi belo Lenče… pa da naučiš ovo — „da znaješ mori mome, da znaješ ĸol’ĸa je žal za mladost” — Ovo će samo da ti dođe u glavu!

Brgo će gi naučiš. I neće gi niĸo iz glavu da ti gu izbije. I će gu pevaš kad ostariš, baš k’o za men’ s’g — „da znaješ mori momče, da znaješ…

Miodrag Topić

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika