Сезона поклона

Дошло је и то време. Негде је између Курбан Бајрама и кинеске Нове године. Напољу пљушти монсунска киша, врућина, 30 степени целзијуса, а око мене мирис боровине увезене из Северне Америке. Продавница божићних јелки у Сингапуру. Милина… Сезона поклона.

Као клинац, једва сам чекао када ће... Јелка, па украси, па поклони који стоје по неколико дана испод дрвета и маме нас, доводе до лудила, док најзад не дође и то јутро.

Буразер и ја би устали први да проверимо да се није јос нешто појавило испод дрвета. То нешто је морало бити донето од Деда Мраза. Једно од тих "нешто" је била моја прва Поника. Љубичасти ПОНИ бицикл, све са пластичном торбицом на задњем делу седишта и металним кључем који ми је направио прве жуљеве на рукама. Ћале ме је упитно погледао вероватно размишљајући да ли сам хтео нормално седисше или такозвано "банана" седиште које је коштало "коња" више. Или једног црвендаћа како га је звала моја нана. Али ја сам одувек био зентара и старо добро седиште ми је било много боље него такозвано "банана" седиште.
Уосталом, Деда Мраз ми је донео тај поклон, а он није могао да погреши. Коме још треба банана седиште, ма безвезе.

Одувек сам имао специјалну везу са Деда Мразом, још пре него што сам укапирао његову везу са Крис Кринглом, холандским Sinterklaas-ом, америчким Santa Klausom или свецем заштитником моје породице Светим Николом.

Касније као мулац сам ложио ортаке да је Деда Мраз (алиас Свети
Никола) моја крсна слава тако да ћу увек добити најбоље поклоне.
Међутим касније кад сам одрастао схватио сам да иако је Деда Мраз страва ортак, са њим се није зезати.... а ни са поклонима. Да узмемо Совјетски Савез као пример. Вероватно ћете сада рећи "Ма дај где њих нађе". Молим вас ово нису ствари за шалу, изузетака нема.

Совјети су имали, да кажем благо, "контроверзно" сучељавање са Деда Мразом. Међутим кад су најзад укапирали да плебс иако готиви комунизам, обожава Деда Мраза и поклоне, Стаљин је одлучио да дозволи Деда Мразу да се меша са пролетаријатом али да мора да носи плаву одећу, а не црвену. Црвена боја је била резервисана за комунце. Да су знали са ким се зезају Совјети то не би радили. Пази ово... Стаљин умире 5. марта 1953. Званична историја каже да је умро од можданог удара. Алтернативна историја наводно даје неке доказе да га је убио његов драги Лаврентије, а ја верујем да Деда Мраз није више могао да издржи понижење да се појављује у одори плаве боје тако да је послао патуљке који су Јосифа Висарионовича коначно ослободили живота. Сви знате како је Совјетски Савез завршио. За све вас који мислите да су разлози за пропаст Совјетског Савеза били недостатак демократије, хладни рат, Роналд Реган, технолошка револуција или рат звезда ја имам само две речи да поручим... Деда Мраз.

Други веома значајан део новогодишњих и божићних празника је поклон.

У хришћанским религијама поклони су били давани на Божић већ дуго времена. Обичаји су разни. Од традиционалог немачког давања јабуке са заривеним новчићем до релативно новијег остављања поклона испод божићног дрвета.(/slika2)Поклони су одувек давани и за Нову годину. То није само била измишљотина бившег комунистичког блока који је хтео да избрише сваку помисао на Божић као на нешто веома важно у животима људи. Додуше можда је то и било боље са религијског становишта. Више је људи мислило на рођење Исуса Христа, а мање на комерцијални аспект овог празника. Нико се није сетио да је ово дало Деда Мразу још један екстра дан кад је морао да оде на посао и дели поклоне...

Неки кажу да су праксу поклањања новогодишњих поклона у ствари почели да практикују Римљани, током фестивала јануарских календи. То се касније пренело на хришћанске поклоне за Божић или за Нову годину као и на француски Etrennes, илити давање поклона на 1. јануар.

И друге вере користе овај део године да дају поклоне својим ближњима.
Овде у Сингапуру живи велики број разних етничких група и вероисповести. Већина има обичај да слави своје празнике дајући поклоне својим ближњима.

Муслимани поклоне дају својој деци на Курбан Бајрам или како га овдашњи Малежани зову Hari Raja Hadzi, који долази почетком децембра.
Додуше и закољу по коју овцу и поделе месо комшијама... што је за нас месоједе сасвим ОК. Мало крваво али све у свему задовољавајуће.

На сасвим другом крају "сезоне поклона" су кинези у фебруару са кинеском Новом годином. Морам рећи да овај празник баш не готивим. За кинеску Нову годину њихови обичаји овде налажу да поклоне дају ожењени и старији људи као моја маленкост, неожењеним, млађим људима. Мислим стварно није кул. Ем су млади, ем могу да устану без да их заболе леђа и могу да јуре сојке по цео дан, теревенче до миле воље и још ја да им дајем поклон... Ма бежи бре.

Кинези и Малежани наводно немају Деда Мраза мада ми још нису сасвим објаснили ко им даје све те поклоне?

Садашња поп-култура нам каже да неваљалци не добијају поклон за Нову годину или Божић. Они добијају "грумен угља". То је наравно само метафора. Међутим ја верујем да сваки поклон има моћ да промени људе на боље ако је дат са добром намером, а ако је дат лошим типовима и још више из погрешног разлога, тај поклон постаје баксуз који уништава сваког кога додирне. У драматизацији ове приче у будућности после ове реченице би дошао зао грохотан смех супер–негативца у типичном холивудском маниру…

Један од примера баксузног поклона је златни отварач за писма или означник за странице у књизи који је Ева Браун поклонила вољеном Адолфу једног леденог јануара 1943. Кад је постало јасно да ће Немци да пукну код Стаљинграда, Ева Браун је дала ово на поклон Адолфу са смирујућим речима угравираним у злату да "…не брине јер ће" он, "…Адолф, на крају ипак победити". Како је победио зна се.

Међутим моја поента је да баксузлук таквог поклона не умире са дародавцем или власником. Како је тај поклон био везан за познату особу од историјског значаја, увек се вукао по неким галеријама док га најзад нису украли из једног шпанског музеја пре аукције, не тако давне 2002. Сећам се да сам се тада, читајући новине и знајући историјску конотацију тог поклона, надао да момци који су „оладили“ тај музеј нису из Србије. Не лези враже, пре пар недеља прочитах поново у новинама да је у Сијетлу ухваћен један од несрећника који је 2002. украо овај предмет. Његово име није било Поповић него Попеску. Наиме несрећног господина Попескуа је ухватила америчка ФБИ како је покушавао да прода украдену робу за сто сома долара у једном од милион сијеталских Старбакса. Додуше касније сам сазнао да је један од ухапшених и извесни Влада Михајлов што ме је оставило у растрзаном двојном осећању. Туга да смо ми Срби поново набасали на баксузан плен и срећа да смо научили да делимо "славу" са драгим балканским комшијама Румунима.(/slika3)

Дубоко сам уверен и да наша најпопуларнија екипа која тренутно „лади“ дијаманте из драгуљарница по западу, такозвани "Пинк Пантер-и" на краду такозване "ратне дијаманте" из ратом захваћене западне Африке баш из горе наведеног разлога.

Али, да не причам само о баксузним поклонима. Чуо сам да је отац Кристифора Колумба поклонио малом Кристифору за Божић један бродић-играчку. Кад је порастао, Кристифор је постао познати морепловац и открио... Ајде добро можда ово и није најбољи пример за добар поклон али сигуран сам да знате шта хоћу да кажем.

Иако сам те давне Нове године добио пони бицикл ја нисам постао познати бициклиста. Међутим и дан данас волим да скочим на бицикл и осетим удар ветра у лице и убрзан ритам свог срца. Велика путовања почињу у "комшилуку". Наводно, прича кружи да је горе поменута „поника“ још увек у једном комаду и да се одмара у заслуженој пензији у штали мог брата од стрица у Републици Српској. Жив био "љубичасти" и хвала ти.

Не знам шта још да вам кажем о „снази" поклона, што ви већ не знате.
Свако ко је видео искру у дететовом оку, љубав на женским уснама, топлину у мајчином загрљају... зна да прави поклон може да покрене свемир.

Дајте поклон својим најмилијима ове сезоне. Дајте им макар и загрљај и пољубац. Постоји велика шанса да то никада неће заборавити и да ће их тај поклон направити бољим, лепшим, јачим.

Драги моји, Срећна вам Нова година, Божић или шта год већ славите.

Е умало да заборавим. Ако случајно видите Деда Мраза кажите му да не заборави да наврати и овамо до Сингапура, понестало ми је домаће препеченице. Живели.