Тиха ноћ

Ако неко још није доживио романтику, онда треба да дође управо ових дана у Салцбург, Инсбрук или Wien (пардон, Беч!) па да прошета главним трговима. Ту су постављени разноразни окићени штандови у виду малих дрвених кућица отворених према шетачима. У њима се смеше продавци и нуде свакојаке дрангулије: честитке, украсе, јефтинији и скупљи накит за јелку, топле слане переце и уштипке, вруће кестење, топли безалкохолни пунч и незаобилазно топло вино (Gl?  зачињено мирођијама. Између тих штандова формира се улица шетача који шетају, разгледају, купују поклончиће или се скупљају у групама за високим столовима и стојећи испијају споменути Gl?(у преводу светлеће вино). У позадини обично се из звучника чује лагана и тиха музика или дечји хор.

Иако се понеки већ и љуљају омамљени топлим вином, нема вике, галаме или не дај боже свађе. Ово је празник за душу и то поштује свако па и ми, иако овај Божић, као, "није наш већ њихов". Но, ипак  показујемо увек изнова како сви ми исто осећамо кад је у питању овај празник па био он по Јулију или по Гргуру.

Народ је већ са новембарском платом добио још једну, ону божићну, четрнаесту па немилице троши. Купује се само тако. Трговачки центри пуни су и робе и купаца. Ресторани такођер. Свака и најмања фирма води своје запослене на вечере  (тзв. Weinachtsfeier). Обично се једе по наруџби а најчешће печена прасетина са кромпирима целим или напола резаним  па све запечено у рерни. Нема хлеба већ кнедле спремљене од старог хлеба, а за предјело разна хрскава пецива посута са свакојаким зрневљем, сиреви и шунке. Пије се вино, обично црно, али већина већ по традицији, ипак наручује  пиво.

Са  исчекивањем Божића (на немачком Weihnachten) почело је још доласком Николауса који стиже фијакером у пратњи ружних маскираних сподоба, тзв. крампуса. Николаус је претеча и деда Мраза и деде Божићњака и Санта Клауса, али њега деца некако највише воле. Ови догађаји у сваком и најмањем месту показују деци и одраслима како се бајке стварно догађају и целог живота нас прате. То се поклапа са првом од четири предбожићне недеље (адвенти) када се пали прва свећа, а има их четири. И тако сваке следеће недеље још по једна и коначно на само Бадње вече уочи Божића запали се и последња, четврта свећа.

Поставља се свечана вечера - породица је на окупу, јелка је окићена, поклони се деле. И све то уз незаборавну песму «Тиха ноћ...» (Stille Nacht, heillige Nacht...) на шта су Аустријанци посебно поносни јер ју је компоновао њихов Joseph Mohr из околице Салцбурга. Те ноћи, моја супруга и ја волимо да прошетамо градом – све је свечано, тихо, да тише не може бити. Сећам се пре неколико година и снег је тад почео да пада. Угођај је био потпун.

Дани до Нове године пролазе у одмарању, посетама и инвентури. Излози испуњени распродајама. Еуфорија пролази, дочек Нове године овде не значи ништа него само једно спонтано такмичење у испаљивању светлећих ракета. Млади људи излазе на тргове обично са властитим флашама «секта», што је у ствари јефтинија врста шампањца, наздрављају Новој и гледају ракетни бал на небу. Ни трага организираним новогодишњим дочецима по хотелима или ресторанима.  Ни трага бесмисленом опијању у скупим тоалетама и уз јефтину музику.