Таг: београдска недеља

На слави код ујка-Жарета било је као у српском парламенту. Стрине и чике с леве стране стола никако нису могли да се договоре са течама и теткама с десне, а ми до врата трпезарије у жару реторичке борбе мрвицама проје и посне сарме из пуних уста погађали смо ујна-Радину родбину из Аранђеловца, поређану дуж трпезе до прозора у дну салона. Шумадинци су баражном ватром, пиринчаном сачмом и...

Откопао сам јелку из крша у ћошку дневне собе. Истуширао је, очешљао, исфенирао, поставио на почасно место уз белу завесу поред прозора. Као невеста је – спремна за кићење!Лепотица наша! Није се офуцала од прошлог дочека и нећемо је мењати. Може бар још годиницу-две да издржи, док криза не протутњи. Зелени кинески пластиканер ради пуним капацитетом, нон-стоп, седам дана у...

Подстакнут ницањем „паметних” здања широм престонице, пожелео сам да и сам живим аутоматизовано, климатизовано, дигитализовано. Футуристички. Што да не искористим сопствене способности и расположиву технологију! Што не бих имао кућу каква доликује Београђанину новог века! Па зар ми не грабимо у Европу! Једну ногу смо им већ заглавили у врата. И десни лакат. Само још да цимнемо...

Ћапио нас грип! Ћапавао нас је и раније, „тип А”, „тип Б”, „тип побегао из лабораторије”... али никад овако, селективно, мучки – по мушкој линији. Прво сина, а онда мене. Ћеру, жену и баку није ни окрзнуо! Све време биле ту, око нас – кувале нам чајеве, петлову супицу из кесице, вртеле лимун за лимунаду... И ништа! Као да...

Београд, наш вољени град, постао је првак света у дисциплини „ноћни живот и забава”! Благо нама! У разигравању такмичења прегазили смо гомилу богатих метропола у којима је изузетно досадно живети. У њима људи дању вредно раде, у пет пију чај, све је предвидиво, те је повечерје већ у 22 часа – баш у време кад се код нас тек излази у акцију! Са првим зрацима сунца, овде забава...

Мимо свих забрана окупљања, сазвао сам породични састанак. Док чекамо баку која касни, поделио сам укућанима „нано” маске па се играмо „шалтеруша”. Шта год да „грађанин” упита, маскирани „службеник” се прави – ванземаљац. Мумла, зева, мљацка, само на питање не одговара... Да се игра не би отела контроли, ипак почињемо. Задужујем супругу да...

У нашој фамилији постоји изрека: „Прошо ко Миланка кад је куповала стан”. Употребљава се интерно, у породичном кругу, у случају када неки несрећник надрља при каквој трансакцији, баш као и поменута тетка кад се кућила пред рат крајем 20. века. Она је од стамбене задруге „БГ квадрат на куб” за готов новац, стечен наследством, пазарила два листа папира формата А4...

Ухвати ли се за волан, мој тихи комшија Милош као да се споји с натприродном силом. Убаци кључ у браву – ћути. Стартује мотор – ћути. Обрише стакло – ћути. А чим се прими за управљач – ето преображаја! Ћутолог постаје говорник: ризница знања, обичним смртницима недоступна, њему навали на уста. Куљају складне реченице о поплавама у Индији, борби петлова на Карибима,...

Таман сам помислио да смо се бар за текући квартал курталисали штеточина – бубе и пацове сам неутралисао у свом дому, лопату конзервирао и одложио међу куке и мотике за нека боља, револуционарнија времена – кад, међутим, нема опуштања! Ни уљуљкивања на ловорикама! Гамад се у овом граду множи геометријском прогресијом. Брже него што људски ум може и да замисли. – Брале,...

Само што су на ТВ-у раструбили да је полиција на ушушканој њиви у дунавском приобаљу пронашла засаде индијске конопље и да се „интензивно трага за произвођачима и дилерима опојне дроге” – баба нам се узнемирила. Узмувала се. Шета по кући. Хукће! Уместо да се опусти и ужива у последњем сунчаном дану михољског лета, претрнула је кад се на вратима појавила комисија за избор...