Približavanje dva Bitefa

Voditi Bitef teatar i istoimeni festival je izuzetno kompleksno u organizacionom smislu jer su to potpuno različite priče, bez obzira na to što deluje da je „sve to pozorište”, kaže za „Politiku” Miloš Latinović, prvi čovek Bitefa i Bitef teatra, kuće koja u aktuelnoj sezoni obeležava 30 godina rada. Otuda i želja njegovog kreativnog tima jeste da to obeleže brojnim događajima.

– U aktuelnoj sezoni pripremićemo i dugo očekivano repertoarsko približavanje Bitef festivala i teatra. To jeste dugogodišnja težnja, zavet osnivača, ali ona nije uvek, i verujem iz opravdanih razloga, bila u mogućnosti da profunkcioniše. Sada imamo uslove i verujem da ćemo novi koncept imati već na jesen 2019. godine. U tom kontekstu, u sezoni koja je „tranziciona” već smo videli predstavu „Sprovod u Terezijenburgu” Miroslava Krleže u režiji Anđelke Nikolić, a u saradnji sa pozorištem „Kostolanji” iz Subotice. Trebalo bi, zatim, da radimo novu dramatizaciju romana Manuela Puiga „Poljubac žene pauka” (adaptacija Gorana Balančević, režija Tea Puharić). Za sam dan pozorišta premijerno ćemo izvesti autorski projekat Andraša Urbana koji je inspirisan Bitef teatrom. U plesnom delu sezone nedavno smo gledali beogradsku premijeru „Sna letnje noći” koreografsko delo Isidore Stanišić, a čeka nas i saradnja sa Konstancom Makras, jednom od vodećih svetskih koreografkinja, kaže Latinović.

Bitef festival, dodaje naš sagovornik, zahteva ogroman angažman svakog zaposlenog, sa druge strane izuzetna je potrošnja energije jer se radi ponekad i 24 sata dnevno. Svaki festival nauči ih još ponešto u smislu organizacije, komunikacije, predviđanja i povezuje ih kao instituciju sa ljudima i ustanovama sa kojima u svakodnevnom radu nisu povezani. Bitef teatar je takozvana dnevna varijanta i ona zahteva izuzetno planiranje, pošto kao i u svim pozorištima i oni kubure sa nedovoljnim brojem zaposlenih.

– Bitef festival je neskrivena težnja ka grandioznijem i kvalitetnijem. Nema granica u tim težnjama, ali mogućnosti su uvek tu da nas zauzdaju. Svi mi u Bitef timu imamo pristojno osećanje mere tako da mašti puštamo na volju, ali hodamo po zemlji, kaže Miloš Latinović i dodaje:

– Bitef teatar je apsolutni pobednik poslednjeg Sterijinog pozorja. Dve naše koprodukcijske predstave dobile su 11 nagrada. To je dokaz kvaliteta repertoara Bitef teatara koji je često osporavan. Izdvajam Sterijino pozorje svesno zanemarujući nastupe i nagrade na drugim festivalima jer takav uspeh mislim da nije zapamćen, a u određenom smislu bilo je nastojanja da se aktivnost, angažman, učešće u realizaciji Bitef teatara zanemari i minimalizuje. Ali, nekako je normalno u Srbiji da se neuspeh svaljuje na nekog drugog – na nenaklonjenog sudiju ili „nestručan” žiri, a uspeh se prisvaja i teško deli. Svi hoće da rade u Bitef teatru ili sa njim, ali posle, primećuje Latinović, ako rezultat nije potaman, onda je to isključiva odgovornost Bitef teatara. Ne nastaju u garažama i magazama predstave u koje se ulažu znatna sredstava, Bitef teatar ulaže sve što ima i prema svakome se ponaša na profesionalan i odgovoran način. Ne vidim baš da na drugim mestima ti naši saradnici-kritičari imaju prostor za delatnost. No, i to je ljudski i tako „naški”.

Bitef teatar je pozorište sa jasno određenim konceptom u svom statutu.

– Naravno, nekada je više u fokusu plesni teatar, a mi smo kroz Bitef dens jedini teatar koji ima kontinuirani i repertoarski utvrđeni plesni program. Imamo slobodu u radu i izboru saradnika i to je naša prednost. Ono što nas zanima u narednom periodu jeste koncepcijska veza između teatra i festivala, a mislim da tu ima dosta prostora za mnoge naše umetnike. To je koncept za koji verujem da može da donese „novum” kroz repertoar našeg pozorišta, ali i u teatarski život Srbije, konstatuje Latinović.