Harizmatični kolos iz Petrinje

Nekada se u životu susretnete sa ljudima koji su u stanju da vam oboje sivu svakodnevicu. Takvi ljudi su kao nebrušeni dijamanti. Imaju višak energije, donose neobične odluke,  drugi ih zbog toga često osuđuju, ali im istovremeno potajno zavide. A oni, bez obzira na sve, teraju po svome.

Uvek sam nalazio inspiraciju u ljudima oko sebe, njihovim životnim pričama. Kad se osvrnem iza sebe shvatim da sam imao tu sreću da su mi različite životne etape obeležili fascinantni, ekstravagantni, a pre svega dobri ljudi.

Jedna takva ličnost s kojom sam imao privilegiju da provodim vreme i na poslu i van posla, je moj kolega Veli.

U firmi u kojoj smo obojica zaposleni rade ljudi različitih nacionalnosti i sa raznoraznim životnim pričama i iskustvima. Među njima se izdvaja Veli kao kolos, svojom pojavom i harizmom.

Veli je Srbin rođen u Hrvatskoj. Često pomislim kakav bi bio njegov život da su se kockice drukčije složile.

Ljudi koji nisu sa naših prostora slabo su upoznati sa situacijom na Balkanu. Dosta njih misli da je Veli Čeh, neki misle da je Hrvat, a ima onih kojima nije simpatičan i ne zanima ih.

Dok nisam upoznao Velija nisam ni znao gde je Petrinje, ko su Gavrilovići i kakvog su kvaliteta bili njihovi proizvodi.

Veli je visok i kršan, bivši košarkaš. Mene neodoljivo podseća na Vladu Divca, ne samo po fizičkom izgledu nego i po potencijalu koji, na Velijevu žalost, ostao  neiskorišćen.

Ne mislim tu na košarku ili sport, Veli je mogao da bude „brend”. I u svojim pedesetim on je jednostavno nezaustavljiv. Često se pitam kako sve uspeva. On je i otac, muž, kolega, dobar prijatelj, aktivan u noćnom životu… Fenomen.

Kad se zatvore klubovi i sve stane u Brnu, oni malobrojni i neustrašivi nastavljaju dalje u takozvanim, non - stop barovima. Veli je tamo redovan gost. Ljudi kojima nedostaje alkohol posle tri-četiri sata ujutru, gledaju da utole žeđ u tim barovima.

U tom šarolikom društvu ima svašta, od beskućnika, ljudi sumnjivog morala, studenata, bitangi, a među njima, naravno i Veli.

Ljudi se upuštaju u avanturu zvanu inostranstvo iz različitih razloga. Kad dosegneš neki vrhunac u svom okruženju pa želiš da se ostvariš i dokažeš preko, to mi dođe nekako najrazumljivije objašnjenje. Na žalost, nisu svi imali tu privilegiju.

Ratni vihor je zadesio mnoge, pa i mog kolegu Velija.

On pamti svaki kutak i svako drvo u Petrinju. Pamti svoje srećno detinjstvo i odrastanje.

Nagle promene raspoloženja, od sreće i ushićenja do tuge i sete, kao i njegov život podeljen je na dve epohe, na Petrinju i Češku Republiku, blagostanje i moranje, sreću i bol. Veliki ljudi nose veliko breme.

Ljudi mu se obraćaju za savete, vole da budu u njegovom društvu. Njegova priča nije prazna, potiče iz dobrostojeće porodice. Otac mu je utabao put, ali ga je život nemilice odveo u Češku, gde je devedesetih godina da bi preživeo, prodavao motanu žicu u Pragu. I opet je ponovo stao na svoje noge.

Na pamet mi padaju stihovi grupe „Goblini”:

Davno sam otiš`o,
dugo sam putov`o ja

Hiljade milja, stotine granica

Gazio, rušio, palio, slavio sam
Padao, puzao, plakao, stig`o do dna

Jer mene je daleki vodio put
Mene je daleki vodio put
Jer mene je daleki vodio put
 

Neretko Veli dođe pravo iz kafane na posao kao da se ništa nije desilo. I ne koristi

za džabe alkohol kao anestetik.

Uzgred, on to bolje zna, on je doktor po struci.

Marko Stojiljković, Brno

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika