Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Doneo je torbu para, brojali smo do zore

Na brodu bi radio godinu dana a onda bi uzeo duži odmor, da skrca zarađene pare. Otišli smo u skupi restoran i taman počeli da jedemo, a njemu glava pade u tanjir. Riblja glava iz tanjira odlete šefu sale direktno na skupe i izglancane cipele. Kad se probudio, prstom je pozvao šefa, platio račun i ostavio bakšiš od 400 (četiristo) evra.
Фото Пиксабеј

Prešao sam iz Amsterdama u Roterdam, jer je tamo mnogo lakše naći posao, a osim toga u Amsterdamu sam promenio 22 firme i tako postao poznat u tom krugu, nazovi ugostitelja. Ovde više nije bilo posla za mene.

Svi su čuli da kad gazda kasni sa platom jedan dan ja sledećeg dana bacam mašice od grila i odlazim kod komšije da radim. Za divno čudo svi su me odmah primali da radim i to pod mojim uslovima.

U Roterdamu sam brzo dobio stan i papire. I to na najelitnijem mestu, u staroj luci (Oude haven) par metara od Kubistanova, čardaka ni na nebu ni na zemlji, koji je najatraktivnija turistička tačka u Roterdamu. Tu je i „Bela kuća'', pre drugog svetskog rata najviša zgrada u Evropi i jedina zgrada u centru Roterdama koja je preživela nacističko bombardovanje.

(Vikipedija)

U podnožju te zgrade je fantastičan braun bar, koji radi do pet sati izjutra. Tu sam upoznao Branka.

Posle par pića, preselili smo se u moj stan koji je od bara udaljen 50 metara. Celu noć smo pričali o Ivi Andriću. Branko me je oduševio jer Andrića čitao na engleskom. U Roterdamu je čekao da se ukrca na brod. Na brodu bi radio godinu dana a onda bi uzeo duži godišnji odmor. Da skrca zarađene pare.

Brodske kompanije otimale su se za njega jer je radio kao drugi oficir, specijalizovan za vožnju opasnih tereta poput gasa.

Otišao je na brod i ponovo se pojavio posle dve godine. Doneo mi je skupe poklone, kao što je francuski konjak. Flašica od četvrt litre tog pića košta u radnji 500 evra. Pitao me je da li može kod mene da se preseli dok mu traje godišnji, odnosno dok ne uplovi sledeći brod. U to vreme još nikoga nisam poznavao u Roterdamu i prihvatio sam predlog jer je Branko bio pun lepih priča sa okeana i iz luka u Južnoj Americi. Moj životni san je da otputujem u Brazil i vidim celu Amazoniju.

Ubrzo su ga pozvali iz Dubaija, poslali avionsku kartu jer ga je tamo čekao brod. Nisam ga video godinu dana. Ponovo je došao sa torbom punom para koje smo zajedno brojali do zore Imao je tačno 120 hiljada evra. Sutra smo zajedno otišli u najpoznatiju holandsku banku gde je otvorio račun i dobio karticu.

(Piksabej)

Ostavio je svoje stvari kod mene, izašao u grad i nije se javljao četiri dana. Petog dana vraćao sam se kući iz diskoteke, a negde oko šest ujutru ispred zgrade na trotoaru bio je parkiran taksi. Pogledao sam unutra, kad ono Branko spava, mrtvim snom sa otvoreni im ustima.

Taksisti sam rekao da je to moj drug a on mi ljutito odgovori da ga ne budim, jer su se njih dvojica tako dogovorili. Branko je odspavao u taksiju pet sati, uredno platio i vratio se tamo odakle je došao u grčki noćni bar.

Ti grčki barovi su priča za sebe. Puni su lepih devojaka koje piju sok od jabuke iz čaša za viski. Prosečnog pomorca to košta 15 evra po čaši. Flaša šampanjca košta 1700 evra. Branko je tu bio najrevnosniji platiša, plaćao je od jutra do sutra.

Kad bi neka devojka došla do njega da mu pokloni malo pažnje on je uvek priču započinjao sa: „Znaš ti, ja sam kapetan broda.'' Tako iz dana u dan, dok ne prođu ta dva meseca odmora i kad potroši i zadnju paru. Onda se zajmi od kolega, pomoraca, i ode na brod.

Sledeći put, posle 15 meseci, u pola noći zvoni mi komšinica baka na vrata, sve sa kučetom koje je veće od nje i liči na šarplaninca. Za ruku je držala Branka i kaže mi: „Koliko ja znam ovo je vaš rođak!“

On je bio totalno izgubljen i dezorijentisan od alkohola koga je pio više dana neprekidno. I pored sveta toga, bio je jako miroljubiv i mrmljao je sebi u bradu neki citat iz „Znakova pored puta''.

(Piksabej)

Bacio sam mu dušek na sred dnevne sobe i rekao da tu spava. Čitava tri dana i tri noći je tu spavao. Povremeno sam čuo kako se u snu čas smeje čas plače. Ponekad skoči sa dušeka i kaže: „You know ....I'm the captain''.

U toaletu sam pronašao u šolji sve njegove bankovne kartice iz celog sveta. Žrtvovao sam mašice za gril da ih povadim. Oprao sam ih i vratio mu u džepove. Valjda ih je pobacao ljut na samog sebe što nema kontrolu u trošenju novca.

Posle par dana Branko je došao sebi. Skockao se i rešio da me počasti. Tu u blizini stana bila su parkirana tri vagona voza u kojima je bio luksuzni francuski restoran. Uvek krcato, puno turista, a najviše Japanaca. Seli smo u neki separe, za sebe uzeo neku ribu a za mene je naručio šatobrijan kojeg je kuvar pravio za stolom.

Taman smo počeli da jedemo, a Branku glava pade u tanjir. Riblja glava iz tanjira je odletela šefu sale direktno na skupe i izglancane cipele. Ostao je u tom položaju, što bi se reklo, nit` živ nit` mrtav.  Uplašio sam se, šta će biti, dali će nas izbaciti, zvati policiju, ili ono što je najgore, tražiti od mene da platim preskupi račun. A baš tada kod sebe nisam imao ni centa.

No, srećom. Šef sale je prišao, stavio prst na usta, kao poruku meni da ćutim.   Ja sam tada navalio da jedem svoj turnedo, jer je šteta da se to baci. Osim toga, prosečan gastarbajter može da priušti šatobrijan sebi jednom u godinu dana.

(Piksabej)

Kad se probudio pozvao je prstom šefa sale, platio račun i ostavio bakšiš od 400 (četiristo) evra. Tad mi je bilo jasno ponašanje šefa sale.

Posle toga smo dugo diskutovali o njegovom ponašanju. Odgovorio mi je da ga pustim na miru jer je on pobrkao meridijane. U mladosti dok je završavao pomorsku školu mislio je da je plovidba lepa avantura. No, u stvari, to je mučenje i valjanje, pogotovo ako ste drugi oficir koji šest sati spava a šest radi u smeni.

Rekao sam mu da se uzdrži pijanstva, ode još jednom, poslednji put, na taj prokleti brod i vrati se sa parama kojima će da kupi stan u Holandiji. Obećao sam da ću mu naći pristojan posao. A on je na to odgovorio: „Ne može sa ovima“.

Tako je Branko nestao iz Holandije. Otišao je u Novi Sad, tamo se oženio i usput zaboravio da u holandskoj banci oko 30 hiljada evra.

Godinu dana posle, otišao sam u bar ispod „Bele kuće''. Tu je radila nova kelnerica, prelepa Marokanka. Tokom nedelje je radila kao šankerica a vikendom kao metresa u hotelu „Kalifornija''. Čim me je videla pitala je gde je Branko, videla sam te sa njim.

Uzvratio sam kontra pitanjem: „Odakle znaš Branka''.

Ona, odmah s neba pa u rebra: „On mi je bio godinama najbolja mušterija u „Kaliforniji''. Dođe mrtav pijan, a ja ga položim na krevet i šapućem mu na uvo nešto melodično. On zaspi, a ja za svaki slučaj, otkopčam mu šlic.

Pitao sam je, zašto?

„Da bi sutra mislio da je uradio sve što treba. Jer mi ga je bilo žao da ga razočaram za onu hiljadarku koju je platio.“

 

Tornado,  Holandija

 

 

Pišite nam
 Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika  

 

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nisu ti to rekli?
Znas, komentar ne mora da bude samo hvaljenje. Komentar je kritika, ne uvek pozitivna.
Autor price
Vi niste nista razumeli.Covek kaze da se ja hvalisem i neodgovara nasta?
Autor price
Svim ostalima zahvaljujem na smisljenim i lepim komentarima.
Autor price
Kritika bez argumenata je samo puko ogovaranje.
boli kritika?
Nemoj da se ljutis.
Autor price
@Bravo,ja vas ne razumem,o kakvom hvalisanju ovde govorite.
Jaran sa prelepom Marokankon
Pun para...
Dane
Clanak u slavu balkanske gluposti.
Bravo
Mislio sam da sam jedini kojem se ovo hvalisanje ne svidja.
ћирилица
Узимање слободе и живота на броду ти се солидно плаћа, када дођеш у слободу и живот све што можеш је да разбацаш те паре јер смисао свега не можеш лако да нађеш.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.