Zarobljenik ananasa iz Kuala Lumpura

Sedim u svojem ateljeu u Kuala Lumpuru, u toj naprednoj urbanizovanoj džungli, za koju bih mogao reći da je daleko od svih mojih početaka. Rodio sam se pod sivim beogradskim nebom, ali moji najranija sećanja vezana su za mirise i boje Zlatibora.

Odrastanjem sam prolazio kroz tonove zelenih livada, i te boje nikada nisu napustile moje slikarske penzele. Izgleda da život ima čudne zakonitosti, koje kao da vuku u magline i nepoznate prostore. Izgubljen u maglama vremena, susreo sam ljudsku dušu koja je došla iz Južnoafričke Republike.

Spojio nas je susret na brodu kraj meksičke obale, a mi se osmehnuli sudbini. Naše priče splele su se u jednu, i od tada delimo sve one male momente koji naš život čine nesavršenim i prekrasnim.

Ubrzo smo odlučili da krenemo ka suncu, na daleki istok. Tri sunčane godine u Pnom Penu, u senci hramova i prostora koji svojom tajanstvenošću mami poglede i stvara nove dimenzije na mojim platnima. Postavljam izložbe svojih slika, time postajući prvi srpski slikar koji je našao put do tog dalekog kulturnog krajolika.

Posle toga usledio je pokret. Kuala Lumpur, grad koji diše, koji me je prodahnuo. U njemu živim svoje snove i slikam svoje istine. Zarobljenik ananasa i četkica. Ananasi, zvezde mog umetničkog sveta.

Slikam ih, gledam ih kako rastu, zurim u njihove vezice i oblike. Oni su moja oda prirodi, istraživanje dalekih zemalja, svetleći put kojim hodam. Plivam u slikama voća, tajnih večnih putovanja koja nose u sebi mirise i ukuse dalekih zemalja. Sadim, slikam, analiziram, duboko ulazim u svet ovih egzotičnih plodova. Ananasi - zamršena misterija krugova i bodljika.

Moje nastavničko zvanje izliva se u učionice internacionalne škole, gde su učenici sa svih strana sveta. Ponosan što mogu da doprinesem znanju i umetnosti novih generacija. Jer, šta je život ako ne težnja ka napretku i šerpa znanja kojom ih opskrbljujem?

Volim da predajem likovno i da delim svoju strast prema umetnosti sa mladim dušama. Osećam se kao retka biljka koja raste na nedostupnom vrhu planine, dok vetar ananasa i dalje vuče moje korene. Putovanje na vetrovima obrazovanja, učenje i nastava, a svaki učenik jedna nova tačka na mom platnu.

Predavanje u internacionalnoj školi je moj pasoš za svet. Južna Amerika, sledeći stanica na putu. Peru, Argentina, čujem kako me zovete. Ne mogu da se žalim na svoje dragoceno vreme u ovom dalekom svetu.

Radim vruću jogu pod toplim suncem, a u vodi se osećam kao da sam član neke velike podvodne tajne.

Volim plivanje i gnjuranje, drago mi je da osećam svoju snagu i moć. Druženje sa ljudima iz svih krajeva sveta pretvorilo se u bogatstvo iskustva i prijateljstava, koja naravno dodatno začinjavamo dobrim pićem.

Šetam po džungli, a oko mene opaki majmuni koji me podsećaju na divlje zveri sa daleke rodne grude. Nedostaje mi naša Srbija, zato ponekad nalivam tu prazninu zvukom turbo-folka, zovom koji vuče, ali i odziva, napomenom koja me podseća zašto sam otputovao izvan naših granica.

Život me nosi da se dotaknem sunčevih zraka na novom kontinentu, da ostavim još koji treperavi trag na mome platnu života.

Srđan Ilić

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika