Geometar a tvrdi da je zemlja ravna ploča

Bata Dule je bio još zanimljiv lik. Bio je iz Užica, a na Novi Zeland, kao i većina 'Jugoslovena', stigao je posle poslednjeg rata. Ali dok su svi imali diplome inženjera, lekara, profesora, ko zna čega, Dule nije imao ništa.

Završio je samo gimnaziju, ali još pre rata Dule je bio mangup. Putovao je u Italiju odakle je donosio farmerice, išao u Austriju po kafu, u Nemačku po kasetofone, svašta je radio.

Nekako je pregurao rat, a kad je video da njegovi sugrađani odlaze na Novi Zeland, odlučio je da i on ode tamo. Nije imao diplomu fakulteta, ali građanine, da li si sumnjao da je to za Bata Dula bio neki problem? Ma nikakav. Okrenuo je par telefona, i za sedam dana je imao diplomu inženjera.

Međutim, onda je ostao teži deo posla. Trebalo je novozelandskoj ambasadi u Berlinu, koja je tada bila odgovorna za imigrante iz Srbije, dokazati da znaš engleski jezik.

Trebalo je otići u Berlin i to dokazati na licu mesta. Ali Bata Dule je i to rešio na briljantan način. Poslao im je pismo u kom je objasnio da je bolestan i da ne može da putuje. Ljudi u ambasadi su mu poverovali i rekli da to mogu da reše preko telefona, a on je to jedva dočekao.

Našao je jednog tipa iz Užica koji zna engleski, objasnio mu o čemu se radi, platio mu i posao je bio završen. Bata Dule je dobio vizu za Novi Zeland.

Posle par meseci, sa ženom i sinom, stigao je u 'obećanu zemlju'. Odmah su dobili državnu kuću, pomoć od države i neko vreme uživali u svemu tome. Ali Dule je brzo shvatio da mu te pare nisu dovoljne.

Setio se da voli automobile i da zna 'sve' oko njih. U garaži je otvorio 'automehaničarsku radnju'. I odmah smislio reklamu: Zašto biste plaćali drugima, kad kod Bata Dula možete sve dobiti u pola cene? Ubrzo su Srbi čuli za njega i Bata Dule je postao najpoznatiji Srbin u Oklandu. Svi smo išli kod njega. Tu sam ga i upoznao.

Pošto su Srbi 'visili' kod njega, tu sam upoznao dosta ljudi. Jedan od njih je i Boske, Dulov zemljak iz Čajetine, sa Zlatibora. Prezivao se Bosić i zato smo ga zvali Boske. Završio je geodeziju u Beogradu i postao geometar, onda negde na moru upoznao Senadu, devojku iz Bosne, oženio je, vratio se u Čajetinu i pomislio da je srećan čovek. Uskoro su dobili sina.

A onda je počeo rat. Odmah su ga, kao 'stručnjaka za terene', angažovali u vojsku i poslali na ratište u Bosnu. Pokušao je da im objasni da mu je žena muslimanka i da s njom ima sina, ali ga niko nije slušao. Tek posle par meseci sreo je jednog oficira koji ga je razumeo.

- Dobro, idi kući. Ali kad se ponovo budeš ženio, nemoj da ženiš muslimanku! 

Vratio se kući u Čajetinu a onda po završetku rata stigao na Novi Zeland. Na žalost, ovde se nije snašao. On je veoma inteligentan čovek, ali ima otpor prema svemu. I prema meni, i tebi građanine, ukratko prema celom svetu. Da li je to odraz njegove prirode ili je to posledica rata, ne znam, ali ovaj čovek je pogubio sve konce u životu.

Najčudnija stvar mi je da on kao geometar tvrdi da je zemlja ravna! Može danima da ti 'dokazuje' da si u zabludi, iako si bezbroj puta leteo avionom ili video snimke zemlje iz svemira. Ne, zemlja je ravna! Ukratko, Boske je jedan od onih ljudi koji sve rade naopako. Zato ako si nekad u dilemi šta da radiš, pitaj njega i šta god on kaže, ti uradi suprotno i sigurno nećeš pogrešiti.

Pošto se nisu snašli u novom svetu, Dule i Boske su smišljali načine kako da mu se prilagode. I našli su način, a to je - klađenje. U Glen Inisu postoji kladionica i oni su postali njeni stalni gosti. Kladili su se na sve. Na konje, trke pasa, fudbal, ragbi, bejzbol.

Jednog dana sam im rekao da mogu da vidim budućnost, tj. da mogu da pogodim koji konj će da pobedi ili da li će Bajern pobediti Juventus u ligi šampiona. Nasmejali su se.

- Ajde, Bosanac, tako su me zvali, sutra igraju Mančester i Liverpul. Ko će pobediti?

- Liverpul, uzvratio sam samouvereno.

I zaista, Liverpul je pobedio. Ali oni su se ponovo nasmejali, pomislili su da je to slučajnost. Odveli su me u kladionicu i rekli:

- Koji konj će da pobedi?

Razmislio sam par trenutaka, onda rekao: „Broj devet”.

I pogodio sam. I tako šest trka zaredom. Oni su se začudili.

- Ti si novi Tarabić, povikao je Dule.

- Ma, ovaj sa đavolima priča, dodao je Boske.

Nastavili smo da se družimo. Ja sam pogađao prvog konja, ali oni nikako nisu mogli da pogode drugog i trećeg. O čemu se radilo? Kao i svi gubitnici u životu, oni su imali plan da pare zarade brzo. Ali velike pare. Ako pogodiš prvog konja i na njega staviš sto dolara, zaradićeš petsto. Ali ako pogodiš prva tri, zaradićeš pet hiljada. Dakle, ja sam im davao pobednika, ali oni nisu mogli da pogode drugog i trećeg. Razočarali su se i okrenuli novom poduhvatu: Loto.

Boske je bio dobar matematičar i napravio je, po njegovim rečima, 'dobitni sistem'. Bio je uveren da će napokon da se obogate, a Dule ga je podržao. Na žalost, posle izvesnog vremena su shvatili da njihov 'sistem' ne funkcioniše i vratili su se konjima i fudbalu. Ali opet nisu imali sreće.

Godinama su trošili vreme pogađajući koji konj će pobediti, ili biti drugi ili treći, ili da li će Arsenal pobediti Aston Vilu. I tako su život proveli u zabludi, verujući da će im se sreća jednog dana osmehnuti. Ali nisu razumeli da sreća ne pada s neba, sreću treba zaslužiti.

Bata Dule je pre par godina iznenada preminuo, od srčanog udara. Iza njega su ostali supruga i sin, a mi smo morali da tražimo novog mehaničara. Boske živi sam. Supruga Senada je dobila rak i umrla, a sin je otišao svojim putem.

Ponekad ga sretnem. Kaže da će ostatak života da provede skupljajući dokaze da je zemlja ravna – i uveren je da će to i dokazati!   

Željko Prodanović, Novi Zeland 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika