„Lamborginija“ vozim samo kad je sunčan dan

Radujem se jer je sutra u Markhamu veliki šou oldtajmer, a ja sam uglancao mog „lamborginija“. Spremni smo i ja i moj auto ali i moja devojka, moram to da napomenem. Naročito ona.

Njoj se još od prvog trenutka svideo moj auto. Toliko da me je pomalo grizla savest što moj auto nije njen. Ali nisam mogao da ga se odreknem, bar ne u ovom trenutku našeg poznanstva.

„Lambogini“ nije glanc nov, to je sportski auto jednog profesionalnog vozača sportskih automobila — „lamborgini urako“ iz 1973. godine.

Naravno da sam mlađi od njega u svakom slučaju. I nisam kao on pretrpeo mnogobrojne popravke, prepravke, prevrtanja preko glave i čeone udare.

Neosporno je da sam profesionalni vozač. Kako bih inače mogao da vozim taksi? Doduše tek par vožnji, kao „uber“ taksista, koji radi samo po potrebi i vođen „dži-pi-es-om“.

Ponosan sam na sebe, jer sam ga svojim rukama prefarbao u pink boju. Vozim ga samo leti, obično nedeljom, nikako po tmurnom vremenu. Samo kad su pogodni meteorološki uslovi: vlažnost i brzina vetra.

U julu i avgustu najviše, kada sunca ima i po deset sati dnevno. Tek na suncu njegova sjajna pink karoserija sa pocinkovanim detaljima dolazi do izražaja. Od prevelikog sjaja teško da se može gledati u auto golim okom. Zato uvek sa sobom nosim po nekoliko para sunčanih naočara za one koji žele da auto vide u punom sjaju.

A moja devojka, vegetarijanska, sa bademima u očima i kosom boje šargarepe — sedi u njemu ponosno, kao ugrađeni koloritni detalj belog kožnog enterijera auta. Da naglasim, sa jakim emocijama.

Plašim se da će jednog dana, kada se još više količinski zaljubim, taj osećaj prerasti u neku bolest sa izraženim patološkim ponašanjem.

Ipak, pre nego što se doza moje zaljubljenosti poveća intuicija mi govori da blagovremeno usavršim svoju odbrambenu strategiju. Možda u okviru preventivnog delovanja kao hakerski upad u njegov elektronski kompjuterski sistem?

A toliko smo radnih sati proveli zajedno „lamborgini urako“ i ja. Koliko smo samo, kad bi se merilo u sekundama, emotivno bili vezani pojasom jedno za drugo. Opet, s druge strane, kako se primiče kraj leta, plima zaljubljenosti prema mojoj devojci već dostiže do instrument table dok se vozimo pri brzini od 210 kilometara na čas. Pomislim šta ako u tom trenutku na jednom od točkova „lamborgini“ popuste šrafovi?

Sve ove crne misli koje su me vodile u ružnom pravcu, vremenom su se izgubile. Onog vremena koje je objavio „Weather Network“ za sledećih četrnaest dana - neočekivan kraj leta.

„Uslovljen promenama u energiji elektromagnetnih sunčanih talasa, grad će zahvatiti kišni period sa znatnim zahlađenjem.“

Odmah sam osetio izvesno olakšanje: Sada imam razuman razlog da „laborgini“ završi ovu letnju sezonu ranije i ode u garažu. Tamo će malo smiriti svoje senzore strasti. Šapnuo sam mu da ćemo moja devojka i ja otići na jedno romantično turističko putovanje brodom. Bez njega. On je ćutao, a ja nisam imao ništa više da dodam.

Miodrag Topić, Toronto

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  [email protected] su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika