Таг: београдска недеља

Ушао нам миш у стан! Из ходника, преко мог стопала, утрчао је кад сам кренуо да избацим кесу с ђубретом. А сто пута сам рекао да треба да се одселимо што даље од пекаре која, осим векни, у комшилук лиферује и глодаре. Али, пресудио је женин контрастав да деца ујутру, у подне и увече треба да поједу свеже пециво онда не мора да кува! па сам, као и увек, надгласан са 3:1. Баба је...

Супротно досадашњој историји ратовања – кад се углавном знало ко кога напада, ко се брани и ко се с ким пајтоше пред „општу шорку” – на наш стан на раскрснициглавних ходника у згради, без објаве, са истока, запада, севера и југа нагрнула је непринципијелна коалиција: здружени одреди бубашваба, бубаруса и жутих мрава!Уједињени инсекти зграде – непријатељи кућног...

Пре него што је са екипом из месне заједнице скокнула до Златибора на „замену” еритроцита, бака је на вратима фрижидера оставила проверени рецепт за справљање зимнице: препоруке Народног и Патиног кувара, унапређене сопственим вишедеценијским искуством. „Сине, црвене паприке – најбоље су лесковачке, не шкртичари! – опери, испеци, очисти, па их оцеди у мрежастом...

Стрипови су одувек имали запажено место у нашем друштву. Како су се тридесетих година прошлог века појавили у „Политици” – донели су проблеме! Неки чланови краљевске породице препознали су се у сликовитој причи о Микију Маусу па је државни цензор – да не би пукла брука о „преотимању престола” – хитро забранио објављивање Дизнијевог цртаног...

Захуктала се школа. Све пршти. Мојим клинцима већ две недеље септембра доста. И превише. Само сневају како да избегну обавезе. Смишљају „пожељан” сценарио – умерену непогоду коју би, дакако, преживели, али која би их удаљила на неко време из клупа. Призивају, тако, епидемију прасеће инфлуенце. Кажу, било би то месец дана мање смарања с профанима. Уколико опаки...

Баба нам се запослила! Пре подне је, као и последњих 40 година, пензионерка – иде по здраву храну на Каленић пијацу, шета с дружбеницом дуж Дунавског кеја, у соби на поду разгибава се тибетанским вежбама... – а по подне куца тужбе за знамениту адвокатску канцеларију. Инвестирала уштеђевину у основна средства: пазарила лаптоп и ласерски штампач! Клинци је прозвали Турбо баба!...

Чукнула ме плавуша! Мислио сам раније, ако се то икад деси, пребићу починиоца. За те потребе, као већина београдских возача, и носим бејзбол палицу у гепеку. Али кад сам видео колико се девојка узбудила и зацрвенела, па још кад су јој сузе линуле низ лице и шминка размазала, нешто ми тешко пало. Уместо да је бар изгрдим што неопрезно обилази аутобус у квару преко пуне линије, ја се сажалио....

Што волим кад ме пробуде са „добрим” вестима! Фамилија ваљда зато и служи: да једни другима саопштавају докле су пропали. Кад већ не могу лепо да живе, онда се суде, разводе, дижу кредите... – Да си се телепортовао код мене да пишемо тужбу. Овог пута идем до Стразбура! – заурлала ми сестричина у девет ујутру на увце. – Радице, о чему се сад радице... –...

Пошли и ми на море. Београдско. Понели карирано ћебе, ручни фрижидер, грицкалице, векну хлеба, кило бресака, кило парадајза, шерпу с пуњеним паприкама. У цик зоре заузели смо парче травнате територије у хладовини. Сјурили се с паркинга с још неколико конкурентских породица и поболи заставицу на најлепше место у сенци топола, поред тушева и главног ве-цеа. Разбашкарили се. Раширили. Поскидали...

Почесто ме посећује тај Бојан Мазаревић Небески – откад сам га уденуо у свој роман пре неколико година. Сликар класичног образовања, модерних стремљења, зналац животних процеса и испичутура дежурна у кафанама око „Каленића”, Небески никад не наврати а да не донесе пун цегер пива. Мудрац! Мој лични Заратустра! И данас се појавио ниоткуда, сав ваздушаст, како то иначе чине...